DR NINA RISTIĆ: Osetljivost na gluten ugrožava celokupno zdravlje! Belančevine pšenice, ječma i raži mogu trajno da oštete sluznicu tankog creva
Belančevine pšenice, ječma i raži mogu trajno da oštete sluznicu tankog creva. Najefikasnija terapija je striktna dijeta, uz nadzor lekara
Jedna od najčešćih bolesti organa za varenje i dece i odraslih je celijakija (CB). Ukoliko osećate bol i nelagodnost u trbuhu, imate učestalo crevno pražnjenje, iscrpljeni ste, anemični i gubite na težini, svakako se obratite lekaru: verovatno ste osetljivi na gluten!
Mnogi oboleli ne znaju šta je uzrok njihovih svakodnevnih tegoba i "leče", samoinicijativno, sve drugo, samo ne ono što treba. Endoskopska biopsija sluznice tankog creva, što je zlatni standard za otkrivanje bolesti, kao i stroga dijeta pomoći će da se rešite problema, poručuje čitaocima Lene dr Nina Ristić, gastroenterohepatolog.
Šta je celijakija?
- Osetljivost na gluten je nasledno autoimuno oboljenje, u čijoj osnovi je trajno/doživotno nepodnošenje belančevina pšenice, raži i ječma. Nije u pitanju klasična alergija.
Koliko patimo od ove bolesti?
- Učestalost je sve veća, ali veliki broj bolesnika nema nikakve, ili ima nedovoljno izražene simptome, pa ne može da se utvrdi tačan broj. Mogućnost da osoba postane netolerantna na gluten značajno raste na 1:10 ako neko od članova njegove porodice i rođaka iz prvog reda ima ovaj problem.
Kako se manifestuje?
- Unošenje glutena dovodi do ozbiljnih strukturnih i funkcionalnih oštećenja sluznice tankog creva, postoji spektar kliničkih simptoma i znakova bolesti. Oboleli najviše pate od hroničnog proliva, odnosno poremećene apsorpcije hranljivih materija (amino-kiseline, vitamini, masti, prosti šećeri) u crevima.
Šta nas još muči?
- CB može da bude udružen i sa drugim autoimunim bolestima. Mogu da se jave i epilepsija, kalcifikacije u mozgu, degeneracija mišićnog tkiva, ali i dijabetes tipa 1 (zavisan od insulina), zapaljenje štitaste žlezde (autoimuni tiroditis). Svakako, najteže komplikacije su maligne bolesti, pre svega maligni limfom tankog creva.
Kako se ispoljava kod dece?
- Najčešće se ispoljava posle šestog meseca života, kad bebe bivaju izložene glutenu u ishrani. Ukoliko su netolerantne na gluten, slabije napreduju, koža im je bleda, gube na težini, malokrvne su i često povraćaju. Hronični proliv ili zatvor su takođe prisutni.
A kod adolescenata?
- Zaostatak dece u linearnom rastu je vidljiv, moguće je kašnjenje puberteta, čak i izostanak razdoblja kad deca počinju da sazrevaju. Defekti zubne gleđi su takođe karakteristika, dokazano je da je herpetiformni dermatitis, promene nalik na urtikariju, manifestacija CB. Ujedno su stolice masnog izgleda, često penušave, a moguća je i pojava otoka zbog sniženih proteina.
Kako postavljate dijagnozu?
- Najbolja je endoskopska biopsija sluznice tankog creva, nakon što je klinička sumnja potkrepljena pozitivnim celijačnim serološkim testovima. Ako je početna dijagnoza nejasna (često kod dece ispod dve godine), biopsija se ponavlja. Inače, serološki testovi (određivanje koncentracije antitransglutaminaznih antitela) omogućavaju otkrivanje celijakije i kod dece sa atipičnim ispoljavanjem bolesti. Ako je koncentracija antitela viša od 80, očekuje se najteži oblik strukturnih oštećenja sluznice tankog creva.
Šta još pomaže?
- Vrše se i manje specifični i senzitivni serološki krvni testovi. Ujedno, genetska testiranja su unapredila laboratorijsku dijagnozu bolesti.
Kako lečimo bolest?
- Jedini lek je bezglutenska dijeta. Mora da se sprovodi doživotno, striktna je, veoma stroga. Iz ishrane izbacujemo pšenicu, raž i ječam, mogu slobodno da se jedu voće, povrće, meso, mleko i mlečni proizvodi. Testenina, hleb, keks i kolači treba da budu od specijalnog bezglutenskog brašna.
Da li je kontrola neophodna?
- Tri meseca nakon postavljanja dijagnoze i davanja uputstava za striktnu dijetu vrši se prva kontrola. Ako u startu nije postojala izražena anemija ili neki drugi jače izražen problem, nije potrebno raditi krvne testove. Značajan pad celijačnih antitela trebalo bi da pokaže druga kontrola, za šest meseci. Kontrole su posebno bitne u adolescenciji, a praćenje situacije se i kasnije preporučuje.
Da li je moguć oporavak?
- Većina bolesnika, ukoliko se striktno pridržavaju dijete, veoma se brzo oporavi. Ali neophodno je stalno medicinsko praćenje - rezultati seroloških krvnih testova će pokazati da li su simptomi manje izraženi ili su nestali.
Ispoljavanje bolesti
- Nervozna creva (dijareja, grčevi, nadimanje, gasovi)
- Gastrointestinalni simptomi (gorušica, povraćanje, otežano gutanje, bol u gornjem delu trbuha, zatvor)
- Hematološki poremećaji (nedostatak gvožđa, B12, folne kiseline, atrofija slezine, poremećaji biohemijskih parametara jetre)
- Oboljenja kože i sluznice (dermatitis, afte/zagnojavanje usne duplje, gubitak kose)
- Reumatološki poremećaji i bolesti kostiju (artritis, osteoporoza, nedostatak mineralizacije, oštećenje zubne gleđi)
- Neurološki poremećaji (migrena, grčenje mišića, periferna neuropatija)
- Ginekološki poremećaji (rane prva menstruacija i menopauza, ponovljeni pobačaji)
- Hronični zamor, depresija, nizak rast.
Treba znati!
Kod obolelih od celijakije se stvaraju antitela koja napadaju sopstvene organske strukture. Možemo da se odbranimo samo doživotnom dijetom: i najmanja količina glutena u hrani predstavlja izuzetnu opasnost za zdravlje obolelih od celijakije.
(Branka Mitrović, Foto: Shuttesrtock)