Pre nekih 252 miliona godina Zemlja je umalo nestala. U okeanima je izumrlo 96 oDsto svih vrsta. Iako je teško utvrditi tačne razmere uništenja, gubitak je bio ogroman.
Ovo masovno izumiranje dogodilo se u Permi, najmlađem razdoblju paleozoika, koji je trajao od 299 do 251 milion godina pre nove ere. Bilo je to najgore uništenje u istoriji i trajalo nekoliko hiljada godina. Nedavno su naučnici dali detaljan opis izumiranja morskog života u tom periodu.
U to vreme globalno zagrevanje je u okenima "ukralo" toliko kiseonika da je to ubilo životinje. Naučnici upozoravaju da se taj proces opet ponavlja. Sadašnje klimatske promene mogu slobodno da se svrstaju "u kategoriju katastrofalnog", rekao je dr. Kurtis Dojč, sa Univerziteta Vašington.
Naučnici već dugo znaju za razmere te katastrofe, naime neposredno pre izumiranja vrsta, vulkani na današnjem području Sibira, su eruptirali i to u neviđenim razmerama. Magma i lava koju su izbacivali stvorila je ogromne količine ugljen dioksida.
Gas je u atmosferi zarobio toplotu. Stručnjaci su procenili da se površina okeana zagrejala za oko 10 stepeni. Neki od njih tvrde da je mnoge vrste ubila upravo vrućina. Ostali smatraju da je ona smanjila količinu kiseonika u okeanima i tako zapravo ugušila vrste koje su u njima živele.
Stene iz tog razdoblja formirale su se u vreme kada je neki okean bio bez kiseonika. Dojč je istraživao kako se organizmi prilagođavaju temperaturi i nivoima kiseonika u morima. Životinje sa brzim organizmom trebaju puno kiseonika i ne mogu da žive na mestima gde on opada, ili ga uopšte nema.
Toplija voda sadržavati manje otopljenog kiseonika nego hladna. Topla voda čak može da ubrza životinjski metabolizam, koji u tom slučaju ima potrebu za većom količinom kiseonika, samo da bi se održavao na životu. Tako npr. bakalar nije pronađen ispod geografske širine od Španije. Južnije od te granice, zbog toplote i manjka kiseonika njihov život je nemoguć.
Najugroženije su bile životinje u blizini ekvatora, zbog toplote vode, ali je druga katastrofa bila što životinje u hladnoj vodi bogatoj kiseonikom nisu mogle da podnesu njegov nagli pad, dok su one u tropskim vodama već bile naviknute na manjak kiseonika i tako nisu mogle nigde drugde da pronađu utočište.
Kad su završili sa svojom analizom, poslali su grafikon u Sietl. Doktor Dojč i Džastin Pen upoređivali su ih sa predviđanjem iz njihove kompjuterske simulacije i podudarali su se.
"Ovo je bio najuzbudljiviji trenutak mog naučnog života", rekao je Dojč.
Majkl Benton, britamnski paleontolog koji nije bio uključen u studiju, rekao je kako je time rešeno pitanje uloge toplote i kiseonika kao uzroka masovnog izumiranja.
Studija je zapravo dobro upozorenje ljudima za sledećih nekoliko vekova. Sibirski vulkani su izbacili više ugljen dioksida u atmosferu nego što ćemo mi ikada.
Ali godišnji nivo naše emisije gasova je mnogo veći. Ugljen dioksid koji stvaramo tokom protekla dva veka ugrejao je atmosferu, a okeani su već apsorbovali mnogo te toplote. I sada kao i u tom periodu, okeani ostaju bez kiseonika, čiji nivo se smanjio tokom proteklih 50 godina za dva posto.
"Zemlja reaguje na isti način kao i u prošlosti", naglašavaju naučnici. Na nama je da nivo održimo ispod propisanih 1,5 stepeni. Ako nastavimo da koristimo sve zagađivače, do 2300. godine zemlja bi mogla da se zagreje za 9,5 stepeni. U toplijim okeanima nivo kiseonika mogao bi da nastavi da opada. A ako nam model od pre 250 miliona godina posluži kao vodič posledice po život na Zemlji, posebno morski život u hladnijim delovima okeana, bit će katastrofalne.
"Ako se ne pozabavimo tim pitanjem klimatske promene dovesće nas do uništenja poput onog koje je bilo najgore u našoj geološkoj istoriji", naglašava Dojč.
Kurir.rs/Njujork tajms
Foto Profimedia