Butirka, jedan od najozloglašenijih ruskih zatvora u kojem su robijale mnogobrojne poznate ličnosti, među kojima književnik Vladimir Majakovski i Hitlerov bratanac Hajnrih, uskoro se zatvara, rekao je zvaničnik ruske službe za izvršavanje kazni Valerij Maksimenko.
Maksimenko je istakao da će Butirka i još jedan zatvor u Moskvi biti zatvoreni uskoro, a da će zatvorenici biti prebačeni u novi objekat na periferiji grada koji počinje da se gradi u januaru. Zgrade će, kako je kazao, biti predate gradskim vlastima.
Butirka, impozantna građevina od crvene cigle u centru Moskve, sada služi kao pritvorni centar, a u njemu je smešteno oko 2.000 zatvorenika.
U Butirki su godinama robijale poznate ličnosti, od progonjenih pisaca iz sovjetske ere, Aleksandara Solženjicina i Isaka Babelja, do Hitlerovog nećaka Hajnriha. Pre dolaska boljševika na vlast 1917, jedan od zatvorenika je bio Feliks Džeržinski, prvi direktor tajne sovjetske policije Čeka, koja je prethodila Staljinovoj NKVD i današnjoj ruskoj FSB.
Nakon 1917, novi komunistički režim je prilagodio zatvor svojim potrebama i napunio ga robijašima tokom Staljinovih čistki 1930-ih.
"Nebrojeno krikova i jauka mučenih ljudi se istovremeno probijalo kroz otvorene prozore naše ćelije. Kroz vrisak mučenih, mogli smo čuti viku i psovke mučitelja. Dodatak toj kakofoniji bila je buka od bacanja stolica, lupanja pesnica o sto i još neki neidentifikovani zvuk od kojeg se ledila krv", prisetila se spisateljica Jevgenija Ginzburg, koja je u Butirki bila 1937, na vrhuncu čistki.
Među ostalim poznatim piscima koji su robijali u Butirki 1930-ih i 1940-ih bili su i Varlam Šalamov i Osip Mandeljštam.
Jedan od "stanara" Butirke bio je i Sergej Koroljov, sovjetski raketni stručnjak i šef sovjetskog svemirskog programa u doba svemirske trke sa SAD na kraju 1950-ih i na početku 1960-ih.
Najveći i najstariji zatvor u Moskvi izgrađen je tokom vladavine Katarine Velike 1771. i od tada je renoviran nekoliko puta.
U njemu je kratko robijao vođa seljačke bune Jemeljan Pugačov, pre nego što je ubijen.
Veći deo postojeće građevine datira iz 19. veka i u carsko doba su u njemu bili zatočeni revolucionari koji će kasnije izvesti Oktobarsku revoluciju. Mladi revolucionar i pesnik Vladimir Majakovski je tamo zatočen 1909, gde je prvi put počeo da piše stihove.
Ruski uzbunjivač i advokat koji se borio protiv korupcije Sergej Magnicki, proveo je skoro godinu u Butirki pre nego što je prebačen u drugi zatvor u Moskvi, gde je umro u novembru 2009. Magnicki, koji je razotkrio veliku poresku prevaru ruskih zvaničnika, dobio je upalu pankreasa i kamen u žuči dok je bio u Butirki, a kako se tvrdi, medicinski tretman mu je stalno bio uskraćivan.
Valerij Maksimenko je kazao da bi moskovske vlasti mogle za godinu-dve da izgrade novi zatvor sa ćelijama površine sedam metara kvadratnih po zatvoreniku, što je, navodi se, blizu evropskih standarda.
Britanski Gardijan navodi da su neki sumnjičavi s obzirom na to da se ranije često govorilo o zatvaranju, a da se na kraju to nije dogodilo. Nakon raspada SSSR-a, zatvor je nastavio da funkcioniše kao pritvorni centar.
Butirka je, kako se navodi, postala sinonim za jezive uslove ruskog zatvorskog sistema, ali je poslužio i kao muzička inspiracija. Naime, tako je nazvan popularni ruski bend koji u repertoaru ima i balade o zatvorskom životu, poput "Robijaću zbog tuđih grehova" i "Divna jesen u logorima".
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia