DR GORAN TULIĆ O KUKOVIMA: Opasnost vreba sa svih strana!
Vaš najveći zglob ne ugrožava samo klizavica. Genetika, dugo sedenje i stajanje, teški fizički poslovi, manjak tečnosti u organizmu i nepravilna ishrana takođe prizivaju lečenje i hiruršku intervenciju
Ortopedi su prethodnih dana imali pune ruke posla. Sneg i led su okovali Srbiju, pa je, bez prilagođene obuće i odeće, "ples" na klizavici povećao broj pacijenata s prelomima. Padovima su najviše skloni naši stariji sugrađani - s frakturama kuka rekorderi su na bolničkim listama.
Ipak, na probleme s najvećim zglobom u telu ne žale se samo oni: kukovi nam obolevaju ili pucaju i ako dugo sedimo za računarom, ne krećemo se, gojazni smo, dugo stojimo, klečimo, ako nam je težak i naporan fizički rad u opisu posla, sapletemo se u kući... Umešana je i genetika.
Danas kod doktora dolaze i jedva punoletni pacijenti, tokom cele godine se zbrinjavaju bolesnici s brojnim mehanizmima povređivanja i svim tipovima povreda kukova, a oni s degenerativnim promenama upućuju na lečenje.
Šta nas najviše muči i na šta treba da obratimo pažnju kako bismo sačuvali kukove i predupredili nevolje, za Lenu govori prof. dr Goran Tulić, jedan od najiskusnijih ortopeda u oblasti artroskopije kuka i kolena.
- Zbog trošenja hrskavice zglobovi postaju dotrajali, mnogima je neophodna medicinska pomoć kako bi, posebno u poznijim godinama, mogli što kvalitetnije da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Rekonstruktivna hirurgija je jedan od načina.
Šta ona podrazumeva?
- Najčešće se pod rekonstruktivnom hirurgijom podrazumeva, u užem smislu, artroplastična hirurgija, odnosno hirurgija veštačkih zglobova. U Srbiji se radi najviše na hirurgiji kuka, kolena i, poslednjih godina, ramena. Hirurgija kuka, uz bajpas krvnih sudova srca, postala je operacija 20. veka, a regenerativna ortopedija 21. veka!
Koliko smo savremeni?
- Koriste se robotski navigacioni sistemi kako bi operacije bile što preciznije. Ne samo kad je reč o primarnim protezama, koje se ugrađuju prvi put, već i kada su u pitanju tzv. revizione proteze, odnosno kada menjamo propale proteze ugrađene pre mnogo godina, ortopedska hirurgija danas zaista postiže rezultate koji, u funkcionalnom smislu, pružaju pacijentima mogućnost da u potpunosti povrate svakodnevni život.
Kako se još pomaže pacijentu?
- Obolelima i povređenima danas možemo da pomognemo i biološkim metodama. Uzimanjem krvi pacijenata izdvajamo supstance koje naš organizam proizvodi kako bi se borio protiv nekih bolesti ili da bi regenerisao naša tkiva. Koriste se plazma obogaćena trombocitom i specijalni serum i sprečavaju se zapaljenja koja uništavaju naša tkiva, hrskavice i kosti.
Koliko traje proces regeneracije?
- Individualno je, zavisi od bioloških kapaciteta organizma. Zdravi ljudi imaju daleko veći regenerativni potencijal, ali starosne granice za primenu ove vrste terapije nema. Ne može odmah da pomogne pacijentima s mehaničkim oštećenjem, oni se prvo hirurški tretiraju. Kasnije postupci mogu da se kombinuju.
Kako se borite s artrozom kuka?
- Ugradnja veštačkog kuka je kod starijih osoba koje boluju od osteoartritisa (istanjena hrskavica, nemogućnost pokreta) najčešće rešenje, kod početnog stadijuma moguća je primena terapije (analgetici, nesteroidni lekovi, kortikosteroidi, dodaci ishrani koji uključuju glukozamin, fizikalna terapija).
Da li se lako dijagnostikuje?
- Rendgenski snimak je dobar za postavljanje dijagnoze: uočavaju se oštećenja hrskavice, zglobnog prostora kuka, promene na okolnim kostima i pojava osteofita. Na predlog ortopeda, treba uraditi određene analize krvi i magnetnu rezonancu zgloba kuka, posebno uoči operacije.
Kad dolazi do operacije?
- Kad terapija nema uticaja na smanjenje problema. To su stalan bol u kuku, budnost tokom noći, otežano kretanje uzbrdo i nizbrdo, nemogućnost ustajanja iz sedećeg položaja bez pomoći, nemogućnost pravljenja čučnja. Uz osteoartritis, krivci su i reumatoidni artritis (zapaljenje oštećuje i deformiše zglob) i osteonekroza (neadekvatan dotok krvi u zglob kuka). Naravno, i frakture čiji smo svedoci ovih dana.
Kako se izvodi?
- Pravi se rez na prednjoj ili bočnoj strani kuka. U zavisnosti od stepena oštećenja kuka, određuje se tip proteze, ona je totalna (ceo zglob kuka) ili parcijalna: podrazumeva zamenu samo glave butne kosti i najčešće se ugrađuje posle preloma kod starijih pacijenata.
Šta pacijent treba da zna?
- Uoči zakazane operacije trebalo bi da prilagodi svoj dom, ili posle iznenadnog preloma kuka da to učine njegovi bližnji: neophodne stvari treba da se postave u visini kuka kako bi se izbeglo saginjanje i podizanje, poželjno je i da se visina WC šolje prilagodi potrebama posle zahvata. Neki su posle operacije na nogama već za dva dana, prvo pomoću pomagala. Kompletan oporavak i vraćanje mišićne snage se očekuju za šest do 12 meseci.
Simptomi slomljenog kuka
- nepokretnost odmah nakon pada
- težak bol u kuku i/ili preponama
- ukočenost, podlivi, otoci u području kuka
- nemogućnost oslanjanja na strani povređenog kuka
- kraća noga na strani povređenog kuka
- nesimptomatično okretanje noge
Poslušajte, nije teško!
- povećajte zdrave fizičke aktivnosti (hodanje, šetnja, plivanje, vožnja bicikla)
- posle dugotrajnog sedenja/stajanja rastegnite se i prošetajte
- smanjite prekomernu težinu
- konzumirajte hranu bogatu vitaminima A, C, B, D, E i K (mediteranska ishrana s voćem, integralnim žitaricama i orašastim plodovima)
- pijte dovoljno tečnosti
(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)