Jadan sam ja bio Titov potpredsednik. On je potpisivao pomilovanja, a ja smrtne presude kojekakvim ubicama i siledžijama. Govorio je uvek: ’Ja i moja drugarica Jovanka, a i moji saradnici, srdačno vas pozdravljamo.’ Bio sam, eto, neko vreme član njegove i Jovankine posluge“.
Ovo piše u trećem izdanju knjige Dušana Čkrebića "Koča Popović, duboka ljudska tajna". On je na potpredsedničkom položaju bio nešto više od godinu dana. Po njegovim rečima, bio je samo „ukras“. Iz tog perioda ima i surovih anegdota.
Nešto slično opisaće i poznati ambasador Ivo Vejvoda: „U septembru 1966. došao sam na Brione, na referisanje Titu...
Ujutru, na terasi ’Neptuna’, susreo sam Koču Popovića. Njegovi prvi dani, možda i prvi dan kao potpredsednika Republike...
Pozvao me da sednem, da doručkujemo zajedno. U to, dolazi službenik iz Titovog kabineta, predaje Koči koverat... I kaže: ’Druže Koča, predsednik želi da vi potpišete.’ Koča čita prvu stranu, drugu, odjednom gužva papir... Ćutimo. Koča, pod savladanim besom: ’Od ovog momenta počinjem borbu za ukidanje funkcije potpredsednika Republike!’ Poćutao je, pa dovršio: ’Zamisli, šta mi je Tito poslao! Da potpišem odbijanje molbe za pomilovanje osuđenika na smrt!’ Moj prvi potpis kao potpredsednika Republike – smrt! Ti znaš, Tito potpisuje samo pomilovanja... Lepo, predsednik – pomilovanja, a potpredsednik – smrti!“
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: