Ako bi se sve pažljivo sabralo i oduzelo, Aleksandar Saša Pauković, legendarni trener našeg streljaštva sigurno bi ušao u Ginisovu knjigu rekorda: 49 godina je radio kao trener sa 115 prvaka države i reprezentativaca, učestovao na 90 evropskih prvenstava, 11 svetskih prvenstava i sedam Olimpijskih igara.
Njegovi učenici osvojili sve što se može osvojiti od medalja...
A priča o Saši Paukoviću, uglednom kragujevačkom pravniku i treneru počinje, u stvari streljanjem u Šumaricama 21.oktobra 1941.godine, kada su nemački fašisti izvršili jedan od najgorih zločina u istoriji. Posle masakra nedužnih građana u Kragujevcu se rodilo 20-oro dece čiji su očevi streljani. Sudbina je htela da se Saša rodi 5. maja 1942.godine, sedam meseci pošto mu je otac nastradao. I tu pored porodične kuće u Gornjem Parku, nalazilo se strelište, gde je otišao kada je imao šest godina da čuje pucanj iz topa kojim se označavao početak takmičenja države. Ostalo je istorija...
Od tih dana, kada je nameštao mete, i bio sav srećan kada mu na kraju dana tadašnji asovi Nemanja Marković i svetski rekorder Ljubiša Petrović dozvole da ispali pet metaka iz vojničke puške u metu, preko kratke karijere došlo se do saradnje sa mnogim prvacima države i sveta. Pa i sa ovovremenim poznatim imenima: Jasnom Šekarić, Stevanom Pletikosićem, Zoranom Arunović, Aleksandrom Ivošev... Njih je trenirao kao trener u državnoj reprezentaciji i član stručnog saveza.
"Za dobrog strelca nije potrebna samo mirna ruka. To je 90 odsto stvar psihe. Od fizičke do psihološke pripreme, ovaj sport traži mnoga odricanja. Kada se puca, puca se između dva otkucaja srca. Dobar strelac mora da bude kompletna, postojana ličnost. Kada se dođe na strelište, onda se kruniše sve što je rađeno i brušeno godinama. I tada moraš da budeš psihički jak", objašnjava Pauković male tajne posla u kome je postao legenda.
Tako u mnogim dogodovštinama izdvojila se i ona da je u jednog strelca i člana reprezentacije ulagano mnogo, pred njim je bila svetska karijera... Pred početak takmičenja nije ga bilo na strelištu. Nastala je opšta panika...
"Otrčao sam do hotela i vidim ga sedi na stepenicama, bled, neispavan. Krenem da vičem, da ga grdim što se nije pojavio, a on me
gleda i kaže: 'Šefe samo da znaš kakva je ženska bila", prepričava nam kroz smeh legenda našeg streljaštva.
Sudbina je htela da prvi nastup na Evropskim prvenstvima kao trener ima u Kairu 1965, a poslednji 2009.godine u Osijeku kada je naš strelac i svetski rekorder Pletikosić, koga izdvaja kao „biser“ svoje karijere, osvojio evropsku bronzu. U međuvremenu Pauković je bio na svetskim prvenstvima u Visbadenu (1966), Arizoni (1970), Seulu (1978), Dominikanskoj Republici (1982), Frankfurtu (1986), Madridu (1990), Milanu (1994), Barseloni (1998), Finskoj (2002) i Zagrebu (2006).
Sa Olimpijskih igara, kao član stručnog štaba doneće sa reprezentacijom ukupno devet medalja - od Meksika 1968. godine preko Minhena, Montreala, Moskve, Atlante, Sidneja i Pekinga 2008.godine.
"Na mnoga takmičenja nisam otišao jer se onda išlo po ključu. Recimo na jednе Olimpijske igre je morao da ode čovek iz BIH jer je tako odlučio Hamdija Pozderac, na drugo opet po tom kriterijumu", priča Pauković, koji je dobio sve moguće nagrade i odlikovanja.
Sa legendarnim Miljanom Miljanićem bio je proglašen trenerom godine 1969, odlikovao ga je i Josip Broz Tito "Ordenom rada sa srebrnim vencem". Jedino nikada nije dobio nagradu od grada Kragujevca, kome je najviše dao, kroz rad u čuvenom streljačkom klubu „Čika Mata“ osnovanom 1881. godine. Valjda tako po nepisanom pravilu kod nas mora i da bude...
O Pletikosiću
"Majka ga je dovela sa deset godina na strelište. Pitali su me mnogo puta kako sam odmah znao da je budući šampion. Postoji izreka 'Pravi biser se uvek prepozna'. Steva je tačan, borben, druželjubiv, omiljen lik u društvu, pravi šampion. Samo se tako postaje svetski rekorder kada je u Minhenu pogodio maksimalnih 600 krugova i kada je u Barseloni osvojio srebro na OI. Bio je državni prvak preko 30 puta", kaže legendarni trener.
O Jasni Šekarić
"Na tu saradnju sam veoma ponosan. Sarađivali smo od 1994. do 2000. godine. Ona je veliki čovek, veliki šampion. Omogućila mi je da se zajedno sa njom nađem u finalu Olimpijskih igara u Atlanti 1996.godine", kaže Pauković o našoj velikoj šampionki.
(Dragomir Ilić)