Glumica Hana Selimović poslednjih godina nosi repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu i suvereno vlada pozorišnim scenama širom bivše Jugoslavije, ali prvi put igra jednu od glavnih uloga, i to u domaćoj seriji "Besa".
U razgovoru za Kurir ona govori o ulozi inspektorke Divne i koliko je sama spremna da ode daleko da bi zaštitila svoju porodicu.
"Moj izbor je bio da me nema na televiziji. Dobijala sam ponude i ranije, ali nisam osećala serije kao svoj teren i materijal kojim želim da se bavim. Sada kada je serijski program u Srbiji napredovao i kad mu drugačije pristupamo, rekla sam zašto da ne", kaže Hana.
Ko je Divna? Surovi profesionalac ili žena željna ljubavi?
"Divna je najbliži saradnik Petrita Kocija, čoveka koji vodi glavnu reč unutar tima, a tumači ga Miloš Timotijević. Ne smem ništa više da vam otkrijem. Bilo mi je zanimljivo da s Milošem gradim jedan interesantan muško-ženski odnos, netipičan za domaći serijski program. Mučili smo se, ali i zabavljali".
Da li ste imali neke uzore?
"Gledala sam serije sličnog žanra, što je za mene najbolji način pripreme za snimanje. Divna ima neki čudan prostor u seriji, pa nisam imala priliku da odigram sve što sam želela. Gledala sam opet Dejnu Skali. Miloš i ja smo imali neku vrstu daleke reference u Molderu i Skali, zbog prirode partnerstva i nekog tipskog, već legendarnog, ali ipak vrlo posebnog odnosa. Neke od serija koje sam takođe gledala su 'Most', u raznim verzijama, 'Ubistvo' i 'Domovina".
U seriji imate scene i na engleskom jeziku i možete i bez problema da prođete kao neka Amerikanka.
"Hvala vam. Učim engleski od malih nogu. Nije danas teško govoriti pristojno engleski jezik. Znati tečno jedan i relativno dobro drugi strani jezik je čini mi se elementarna stvar danas za glumački, a i bilo koji drugi posao".
Pratite li s publikom svaku novu epizodu "Bese"?
"Mislim da ću tek posle nekog vremena moći da pogledam seriju "Besa" s nekim olakšanjem. Spadam u glumce koji s nelagodom sebe gledaju na ekranu. Ali, uopšte govoreći, zadovoljna sam kako izgleda serija. Čini mi se da jednim specifičnim pristupom radu, dramaturgijom, glumom, fotografijom i režijom ovaj projekat jeste korak dalje u odnosu naše prilike".
Šta ste vi spremni da uradite za svoju porodicu i najbliže?
"To što bih rekla su, dok se neka odsudna situacija ne dogodi, zapravo, uvek puka nagađanja i floskule. Ne znamo mi nikad na šta smo spremni. Zato mislim da je, recimo, 'Force Majeure' jedan od najzanimljivijih filmova današnjice".
Da li se besa mora održati i po cenu života?
"Danas se više ništa ne mora održati po cenu života. Pitanje je kako današnji čovek uopšte ceni život i koje kategorije egzistencije smatra primarnim".
Nova baza je vam Sombor.
"Sa Igorom Vukom Torbicom u jednoj zanimljivoj saradnji između Sombora i Novog Sada radimo predstavu po motivima Molijerovog 'Tartifa'. Radujem se susretu s kolegama s kojima nisam navikla da radim. To pred glumca uvek stavlja novi izazov i uzbuđenje".
Imali ste nedavno i veliku premijeru u Rijeci?
"Osuđeni smo na to da gledamo stalno iste glumce u ansamblima, a ova vrsta menjanja krvotoka u umetničkim krugovima je, nažalost, mala. Imala sam sreće da igram i u pozorištu van Srbije. To je nešto što zaista moje umetničko i ljudsko iskustvo čini bogatijim. Ja se bavim umetnošću. Ona je oduvek bila najbrži most ka ljudima. U tom smislu, saradnje ne doživljavam kao narodne ili međunarodne, nacionalne ili regionalne - doživljavam ih isključivo kao dobre ili loše."
Kurir/ Ljubomir Radanov/Foto: Damir Dervišagić