Vulkan Etna na Siciliji uzdrmao je sredu gradove od Katanije do Mesine, a u potresima je povređeno 28 osoba i uništeno ili oštećeno mnogo zgrada. Nije novost da je ovaj 3.326 metara visok vulkan najaktivniji u Evropi, radi već pola miliona godina.
Poslednji put velika erupcija na planini Etna zabeležena je 2009. godine, međutim u sredu ujutro vulkan, koji je udaljen od hrvatskih ostrva oko 600 kilometara, uzdrmao je okolinu potresom magnitude 4,8.
„Podrhtavanja tokom erupcija ovde su prilično normalna. Ono što je neobično je sadašnja silina potresa. Tako nešto ne pamtim. Bilo je strašno“, rekao je za Gardijan italijanski stručnjak Gaetano Maenca.
Etna nije uzdrmala istočnu obalu Sicilije samo jednim potresom, nego ih je bilo čak 130 u nizu, uglavnom slabijih, ali svakako nije nikome bilo prijatno kad su se zaređali jedan za drugim. Stanovnicima u podnožju planine božićno slavlje proteklo je u strahu od stalnih potresa i vulkana koji je sve vreme bljuvao lavu, pepeo i oblake dima i gasova.
Ne isključuje se pojava pukotina pri dnu Etne. Ovako snažna seizmička aktivnost je zabrinjavajuća. Ovo me podseća na erupciju iz 1984. koja je stradao jedan čovek“, rekao je Euđenio Privitera, direktor Italijanskog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Cataniji.
Najgora vest u vezi Etne pojavila se proletos u naučnom časopisu Bilten vulkanologije (Bulletin of Volcanology) da je otkriveno da Etna polako klizi prema moru. Ona se čitava pomera prosečno 14 milimetara godišnje, što je za vulkan vrlo zabrinjavajuće.
Naučnici to ranije nisu primitili zato što nisu imali na raspolaganju GPS. S modernom tehnologijom izmerili su da je Etna od 2001. do 2012. otklizala prema moru za 15,4 centimetara.
Do mora bi Etni, da prevali tih 15 kilometara, ovakvom brzinom trebalo oko 100.000 godina. Problem je u tome što na tom putu vulkan takvih dimenzija sigurno ne bi mirno putovao sve dok ne uroni u more, nego bi se u nekom trenutku raspao u silovitom, apokaliptičnom vatrometu, razarajući i pržeći oko sebe sve redom.
Vest o pomeranju Etne, osim vulkanologa zabrinula je i 27.000 stanovnika gradića Đarija koji se nalazi Etni tačno na putu. Trenutak za uzbunu biće ako se utvrdi da vulkan ubrzava, i da to više nije santimetar i pol, nego jedne godine dva ili tri, naredne, na primer četiri ili pet.
Najnovija erupcija Etne skoro se savršeno poklopila sa 90. godišnjicom najgore erupcije tog vulkana u 20. veku u 4. novembru 1928. godine. Pukotine o kojima je sada govorio Privijera, te godine su primećene na nadmorskim visinama između 1.550 i 1.900 metara.
Narednih sati pukotine su se pružale stotinama metara sve niže i tokom noći je krenula lava. Dan i po kasnije reka lave došla je do gradića Maskalija, razorila i spržila sve pred sobom. Do 20. novembra vulkan je izbacio čak 40 miliona kubnih metara lave, procenjuje se da je svake sekunde izbacivano čak 100 kubnih metara užarene mase.
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen YT
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: