BALKANCI CARUJU TRŽIŠTEM KOKAINA: Koliko god da policija u EU zapleni, cunami droge iz Južne Amerike ne opada (VIDEO)
Španska luka Alhesiras, 2018. godine. Istražitelji redovno otkrivaju isporuke droge, najčešće iz Južne Amerike. Ali to što su u aprilu otkrili, skriveno u pošiljci sa bananama, bio je veliki udarac za krijumčare kokaina u Evropi: tom prilikom je zaplenjeno oko devet tona raznih vrsta droga, najviše kokaina.
Najveća ikada zaplenjena količina kokaina u Evropi, istakao je španski ministar unutrašnjih poslova. Tržišna vrednost je iznosila najmanje pola milijardi evra.
Rekordno otkriće je primer za fenomen koji nemački carinici i policijski istražitelji interno označavaju kao „cunami iz Južne Amerike".
Iz godine u godinu, u svetu se zaplenjuju sve veće količine kokaina. Tako je bilo i 2018. godine, stoji u internom izveštaju nemačkog Saveznog kriminalističkog ureda (BKA), u koji je uvid imao javni servis NDR. Tako se navodi, da je do novembra ove godine, širom sveta zaplenjeno 608 tona kokaina. S obzirom da će tek početkom sledeće godine biti saopšteni podaci i o mnogim drugim zaplenama, BKA procenjuje da je moguće da količina ovogodišnjih zaplena bude iznad 639 tona, koliko je rekordno zaplenjeno 2017. godine.
Kristijan Hope rukovodi odsekom BKA za borbu protiv narkotika. Uzrok za širenje kokaina su „pre svega velike količine koje se proizvode u zemljama poput Kolumbije, Perua i Bolivije", kaže za NDR. Uz to, kokain se efikasnije proizvodi. Od žetve koke danas se dobije znatno više kokaina nego što se dobijalo do pre nekoliko godina.
Nedavno objavljena studija Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost od droga (EMCDDA) pokazuje da je porast količine kokaina doprineo i porastu kvaliteta droge koja se prodaje na ulicama – za istu cenu.
Prema informacijama NDR-a, Carinski kriminalni ured u međuvremenu procenjue da će veleprodajne cene kokaina čak i padati. Alesandro Pirona iz EMCDDA upozorava da se tržište kokaina brutalizuje zbog rastuće konkurencije, i u Evropi. „Svedoci smo naručenih ubistava, otmica, nasilja protiv policije i pokušaja zastrašivanja lučkih radnika“. Do sada su naročito Belgija i Holandija bile u fokusu bandi. Te dve zemlje, sa svojim lukama Roterdam i Antverpen već više godina su glavna kapija za kokain u Evropi. Kristijan Hope iz BKA ističe i da bi rastuća konkurencija između različitih kriminalnih mreža mogla da dovede i do porasta nasilja u Nemačkoj: do „odlučnije eliminacije" konkurencije, pretnji lučkim radnicima, i rastu korupcije.
Tržištem kokaina u Evropi danas upravljaju različite kriminalne mreže. Pored nemačkih kriminalaca, naročito su aktivne grupe sa zapadnog Balkana i iz Maroka. Takođe, tokom velike međunarodne racije protiv italijanske mafije, početkom decembra je od članova Ndrangete zaplenjeno oko četiri tone kokaina. Važno je znati i to, dodaje Hope, da se milijarde profita od trgovine drogom ne koriste samo za finansiranje skupog životnog stila čelnih ljudi. Trgovina narkoticima je više „katalizator“ za druge zločine, kao što su trgovina ljudima, pljačka, pranje novca. Pored toga, ilegalne zarade takođe prodiru u legalnu-privredu i potkopavaju je.
I u Nemačkoj kokain već odavno nije droga samo za imućniju klijentelu. Savetnici za odvikavanje od droga govore o zavisnicima iz svih slojeva društva, te da beli prah konzumiraju studenti i građevinski radnici, jednako kao i bankari i umetnici.
Prema informacijama javnog servisa NDR, carinici i policajci u Nemačkoj su ove godine zaplenili oko pet tona kokaina. To je nešto manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležena rekordna zaplena. Ali u poređenju sa svim ranijim godinama ta količina je i dalje na veoma visokom nivou. Analize otpadnih voda, u deset velikih evropskih gradova, među kojima su Barselona, Antverpen, Pariz i Oslo, pokazuju veću zastupljenost kokainskih proizvoda.
To povećanje, prema mišljenju Alesandra Pirona, može da se objasni na različite načine. Međutim, više faktora ukazuje na to da danas više ljudi konzumira proizvode kokaina. Zato je hitno potrebno bolje istražiti tu temu. S obzirom da kriminalci internacionalno sve intenzivnije sarađuju, i bezbednosne službe bi trebalo da reaguju, kaže BKA-istražitelj Kristijan Hope. Krajnje je vreme da se internacionalnoj mreži kriminalaca odgovori „mrežom istražitelja", koji bi brzo razmenjivali informacije, kako bi u svojoj zemlji sprovodili neophodne mere.
Kurir.rs/DW
Foto: EPA