POMIRENJE, RAKETE I NOKAUTI: Planetarni poredak 5 svetskih lidera obeležio 2018!
Najmoćniji ljudi na svetu u godini za nama imali su mnogo problema - neki su se prvi put suočili sa masovnim protestima, drugima su ulice gorele zbog nezadovoljstva, treći su konstantno bili na udaru. Ipak, dok su pojedinci iz toga izlazili jači nego ikad, ima i onih koji su se pogubili i čija moć je počela da se ruši kao kula od karata.
Predstavljamo pet lidera koji su obeležili 2018. godinu.
Vladimir Putin
Ruski predsednik Vladimir Putin već pet godina je pod sankcijama zbog pripajanja Krima najvećoj zemlji sveta. Iako je to ozbiljno urušilo ekonomiju države kojom vlada, povećalo inflaciju, a smanjilo standard, njegov status među ljudima je bolji nego ikad. Dominaciju je pokazao na martovskim izborima osvojivši spektakularnih 77 odsto glasova.
Naravno, to ne znači da nije imao problema. Šef Kremlja suočio se sa besom naroda samo nekoliko dana nakon izbora kada je u požaru u tržnom centru u Kemerovu stradalo 60 ljudi, a još je gore bilo kada je odlučio da granicu za odlazak u penziju podigne sa 55 na 63 godine za žene i sa 60 na 65 godina za muškarce. Prvi put su Rusi masovno izašli na ulice.
Putin je, ipak, svaki put imao rešenje - skretao je pažnju sa domaćih problema pričom o trećem svetskom ratu, pokazivao je mišiće izvodeći najveće vojne vežbe od raspada SSSR, demonstrirao pet novih i nezaustavljivih vrsta nuklearnog oružja... Kada je zatrebalo, naredio je i napad na ukrajinske brodove u blizini Krima. I tom akrobatikom vešto je uspeo da dominira i u Rusiji, i u svetu, gde lideri ili oduševljeno trčkaraju za njim, ili ga proglašavaju za dežurnu babarogu.
Donald Tramp
Tokom 365 dana u godini, američki predsednik Donald Tramp bar 350 dana bio je glavna vest u svim svetskim medijima. Čas zbog gafova na Tviteru ili pretnji celom svetu, čas zbog novca plaćenog porno-glumici i čistki u svom timu. U celom tom haosu nije prestajao da se svađa sa medijima, pa i da izbacuje novinare iz Bele kuće. Ali konstantni napadi ni najmanje ga nisu uzdrmali. Naprotiv, američki narod je, pokazuju istraživanja, počeo više da veruje njemu nego medijima.
Tu svoju izdržljivost šef Bele kuće pokazao je i u spoljnoj politici. Svojeglavo je napustio iranski nuklearni sporazum i sporazum o nuklearnim raketama sa Rusijom, objavio je trgovinski rat celom svetu, povukao vojsku iz Sirije... A svojim metodama uspeo je i ono što se činilo neverovatnim - uspeo je da se pomiri sa Kimom Džong-unom.
Kim Džong-un
Severnokorejski lider Kim Džong-un godinu je započeo lansiranjem nuklearne rakete sposobne da pogodi teritoriju SAD. Prvi put su prestala ismevanja iz sveta i odnos prema Kimu dobio je dozu strahopoštovanja. Usledilo je i prvo putovanje - u savezniču Kinu, naravno.
Uspešno lansiranje rakete donelo je promenu i u odnosima sa Južnom Korejom i Amerikom. Prvo se Kim rukovao i grlio sa južnokorejskim predsednikom Mun Džae-inom na granici dve zemlje, a onda je usledio i susret sa Donaldom Trampom u Singapuru. Iz tih sastanaka Kim je, lako je zaključiti, izašao kao pravi pobednik - dao je maglovito obećanje o prekidanju nuklearnih testova, a zauzvrat prvi put dobio međunarodno priznanje i poštovanje. I dok ga je Tramp godinu dana ranije nazivao debelim psihopatom i raketašem, ove ga je proglasio hrabrim i veoma pametnim mladićem.
Emanuel Makron
Tesnu pobedu Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj 2017. mnogi su videli kao konačno zaustavljanje talasa populizma. Novi stanovnik Jelisejske palate veličan je kao političar koji nije ni levo, ni desno, ali i kao novi vođa ujedinjene Evrope. Međutim, sve nade pokazale su se jalovim. Njegovo grljenje sa Donaldom Trampom nije dovelo do poboljšanja odnosa EU i SAD, a njegova ekonomska i poreska politika ujedinila je protiv njega i levicu i desnicu - izbili su protesti „žutih prsluka“. Ovaj pokret nezadovoljstva se toliko raširio da je Makron malo-pomalo prihvatio sve zahteve koje su imali osim jednog - njegove ostavke. Videćemo da li će to uspeti i u 2019.
Angela Merkel
Nemačka kancelarka Angela Merkel na toj funkciji je već punih 13 godina, ali nikad nije vladala zemljom sa manje podrške nego sada. Krah najmoćnije žene sveta i de fakto lidera Evropske unije postao je jasan već nakon izbora u septembru 2017, kada je osvojila jedva 30 odsto glasova na izborima. Nekako je uspela da u martu sastavi vladu i ostane na vlasti, ali je cena za to bila velika - pala joj je popularnost i u zemlji i u stranci. Nokautirana Angela bila je primorana da se povuče sa čela Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kako bi opstala u kancelarskoj fotelji, pa je sada prepuštena na milost i nemilost naslednice Anegret Kramp-Karenbauer.
Kurir / A.Ivanović
Foto: Ilustracija, EPA, AP