Zdravko Čolić je tokom 2018. imao mnogo obaveza oko promocije pesama i turneja, pa će tako ući i u Novu godinu.
Koncertom u Poreču jedan od najpopularnijih izvođača na Balkanu dočekaće 2019. u društvo supruge Aleksandre i ćerki Une i Lare. U intervjuu za Kurir Čola je evocirao uspomene i prisetio se kako je slavio Nove godine u detinjstvu u rodnom Sarajevu i kasnije, kada je praznike provodio s društvom u vikendici na Bjelašnici, priznajući da nikad nije prestao da veruje u Deda Mraza.
Po čemu ćete pamtiti 2018?
- Bio sam vrlo aktivan. Izašao je novi album, imali smo koncerte u Evropi i regionu, ali i na trgovima, i evo, završavamo u Poreču. Snimao sam i spotove, što znači da smo svi zaista bili aktivni, cela moja ekipa, saradnici, prijatelji.
n S obzirom na to da ste često odsutni od kuće, na koji način porodici nadoknađujete propušteno vreme?
- Mi uvek nadoknadimo vreme koje nismo proveli zajedno, mada supruga i ja zajedno s devojčicama rešavamo probleme koje svi školarci imaju. Mama je tu više odgovorna, tako da tata može biti samo dobar ili loš sudija. S vremena na vreme zajedno odemo negde.
Kako se snalazite u kuhinji i pomažete li supruzi u pripremanju praznične trpeze?
- Nažalost, ne. Ako nešto i spremim sam, to je nešto što spremim za sebe. Postoje ljudi koji stvarno kuvaju, ali ja jedino kad sam sam mogu nešto da spremim. Ali ne mešam se u to kad nema potrebe, tako da za pomoć u tom slučaju ne treba mene pitati.
Pamtite li novogodišnje dočeke iz detinjstva?
- Razni su ti periodi, od predškolskog do fakulteta i provoda u vikendici na Bjelašnici s društvom. Iz svakog perioda pamtim neke detalje. Kao mali, često sam bio kod dede u Trebinju. Sećam se i danas radosti kad je Deda Mraz delio poklone kod tate na poslu, on je radio u državnoj službi, u unutrašnjim poslovima. Pamtim jednu priliku, brat je bio tek rođen, ja sam bio mali, tad smo živeli u stanu u Mažuranićevoj ulici u Sarajevu. Mama i tata su otišli na doček Nove godine u Dom milicije, gde je pevao Đorđe Marjanović, a ja sam bio odgovoran da čuvam brata. Tu je naravno bio i komšiluk, a moji bi otišli nakratko, pa bi se vratili. To sam Đorđu Marjanoviću pričao. Kad sam se probudio, ispod jelke me je čekalo mnogo poklona, a na čestitki je lepim flomasterom bilo ispisano „Sretna Nova godina za dragog Zdravka, srdačno, Đorđe Marjanović“. I danas kada dajem autogram i potpisujem diskove, trudim se da uvek kod sebe imam dobar flomaster.
Verujete li u Deda Mraza i kakav ste poklon poručili?
- Verujem u Deda Mraza, on je potreban svima nama, da nam donese nešto, dobre želje, ako ništa drugo. Čak sam i bio Deda Mraz, malo sam zabavljao neku komšijsku decu svojevremeno. Mislim da je to jako lepo, uvek je Deda Mraz dobrodošao s poklonima.
Postoji li nešto što Zdravko Čolić nije ostvario i šta?
- Uvek imamo želja. Kad čovek sve ostvari, onda može da umre, a mi smo uvek puni želja, to nas i drži u životu.
(Kurir.rs/Marija Dejanović /Foto: Miloš Nešić, Gordan Jović, Miloš Nešić)