NE BIH TRPEO BATU U TIMU! Trener Partizana prvi put javno o mnogim stvarima koje niste znali

RAS/Predrag Dedijer

Mirković veruje u bolju i uspešniju 2019, a za Kurir otkriva i šta ga čini zadovoljnim u Humskoj, kad mu je bilo najteže i kakve bi igrače želeo na proleće

Bolje rezultate Partizana i plasman u evropsko takmičenje samo su neke od želja Zorana Mirkovića za 2019. godinu. Popularni Batica ne može baš da se pohvali 2018, ali svakako ima pravo da se nada boljim danima.


U novogodišnjem intervjuu za Kurir trener crno-belih otkriva šta ga čini zadovoljnim u Humskoj, kada mu je bilo najteže i kakve bi igrače želeo u timu.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

Kako biste ocenili Partizan pod vašom komandom?


- Od 1 do 5, za ostvareno bih dao ocenu 4. Ocena jeste visoka, ali došao sam u nezgodnom momentu, u avgustu kada su završene pripreme, tako da polazna tačka nije bila sjajna. Bilo je i loših perioda, gde smo gubili bodove, prosipali ih u poslednjih deset minuta meča. Ipak, ne mogu biti nezadovoljan, jer igrači su pokazali i kvalitet i karakter.


Kakav je osećaj biti na klupi Partizana i da li je to ono što ste očekivali?


- Prvo, velika je čast biti trener Partizana. Ja sam i počeo da se bavim ovim poslom, imajući u vidu da je moj cilj da jednog dana sednem na ovu klupu. Ipak, postoji drugi deo priče. Partizan je komplikovani sistem, veliki klub, možda sad ne funkcioniše najbolje, ali vidi se na svakom koraku njegova veličina.


Kada je bilo najteže ove jeseni?


- Najteža je bila svaka utakmica koja se nije završila pobedom Partizana.


Derbi?


- Ne. Ako bih morao da izdvajam, onda Napredak kod kuće. To je meč na kojem nismo zaslužili da izgubimo bodove.


Kako ste uspeli da iskontrolišete temperament koji ste pokazivali kao igrač?


- Kad si igrač, imaš protivnika ispred sebe i igraš svojom energijom koncentrisan samo na svoj zadatak i rivala. Sada, kada sam postao trener, imam svojih 11 igrača, protivničkih 11, ljude u crnom. Vodeći računa o svima njima, gubim pomalo energiju.


Da li ste pomisliti „šta mi je ovo trebalo“?


- Više puta. Ovo je četvrti put da se vraćam u Partizan.


Da li biste voleli u timu više igrača sa karakterom Bate Mirkovića?


- Volim igrače sa mojim karakterom, ali nekakvi ispadi... To ne bi prošlo! Potreban je balans u ekipi. Kada bi ih bilo više, onda bi se to pretvorilo u nešto drugo što, možda, i nema veze s fudbalom. Ipak, fudbal treba da oplemene neki ljudi na terenu.


Malo je poznato da ste nekoliko puta ostavljali fudbal.


- Hteo sam, ali nisam, što znači da sam ga mnogo voleo. Ostavljao sam ja fudbal u svojoj glavi više puta. I 2003. i 2004, pa sam izgurao do 2006. Pa sam počeo da radim u FSS i kada sam odlazio odatle, rekao sam: „Ko me sledeći put vidi negde u fudbalu, neka mi uradi šta hoće.“ Pa sam se vratio i pet put, ali sam uvek gurao fudbal od sebe i vraćao mu se iznova.


Šta biste poželeli za 2019?


- Uvek zdravlje! Svima bih poželeo dobro zdravlje, jer kad si zdrav, onda si sposoban da uradiš sve. Na poslovnom planu sebi bih poželeo napredovanje.

RAS/Predrag Dedijer 
foto: RAS/Predrag Dedijer

Reč po reč
O Ronaldu, Mesiju, Partizanu, Juventusu Moco, izvini, ali Saša ilić je najbolji u istoriji Partizana


Ako biste stekli pravo da birate jednog fudbalera za svoju ekipu, koga biste izabrali?


- Najboljeg! Verovatno Mesija ili Ronalda, to su igrači koji prave razliku.

Da li biste uzeli nekog sličnog sebi?


- Ja sam bio radnik na terenu. Radnika možeš naći iza svakog ćoška, ali majstora teško pronađeš.


Kako je bilo igrati u timu sa Del Pjerom i Zidanom?


- To su i veliki ljudi, pored toga što su bili veliki igrači. Možda ja i nisam bio svestan te 98. godine, kada sam došao Juventus, koliko je to bila ogromna čast. Tek kasnije, kako su godine prolazile, postajao sam svestan gde sam bio i šta sam radio.


Za koga ćete navijati u Ligi šampiona na proleće?


- Za Juventus! Krajnje je vreme da ga osvoji!


Ko je najveći igrač Partizana?


- Odmah se izvinjavam Moci Vukotiću, jer ga nisam zapamtio kao igrača. Najviše je Saša Ilić dao Partizanu. Ako tražimo najboljeg, onda bi to mogao biti Peđa Mijatović.


Ko je najveći protiv kojeg ste igrali?


- Najveći protiv kojeg sam igrao i sa kojim sam igrao je Zinedim Zidan.


Šta vam je predstavljalo veću čast: igranje za Partizan ili reprezentaciju?


- Iskreno, za reprezentaciju! Saznanje da si jedan od najboljih u svojoj zemlji i da igraš protiv najboljih iz druge zemlje daje posebnu draž svakom igraču.


Da li ste se ikada videli s Jarnijem posle one utakmice na Maksimiru?


- Odavno pokušavam da zaboravim taj događaj, ali me novinari uvek podsećaju. Prošlo je odavno i dobro se završilo po moju reprezentaciju, a kako je prošlo po mene, najmanje je bitno.

(Kurir.rs/Dejan Petković /Foto: RAS/Predrag Dedijer, Privatna Arhiva)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: