Novak Đoković uspeo je da se izbori sa mnogim problemima koji su ga pratili na terenu protekle godine i da u 2019. uđe kao broj jedan
Kakva godina za Novaka Đokovića! Najbolji svetski teniser u proteklih godinu dana prošao je mnogo toga. Od prelepih trenutaka sa porodicom do veoma teških profesionalnih momenata. Na kraju, u 2019. ulazi kao pravi pobednik.
U intervjuu za Kurir Novak je pričao o snazi koju je pronašao da iz svega izađe jači, kao i o razlikama u odnosu prema Stefanu i Tari.
Da li sada, kada je sve leglo na svoje mesto, osećate olakšanje?
- Bilo je mnogo trenutaka kada sam sumnjao u sebe i bio u grču. Prosto je to normalno, ja sam čovek kao i svi i prolazim kroz promene raspoloženja. Imaš trenutke kada imaš osećaj da ti sve ide od ruke, kao i trenutke kada si razočaran u sebe, svoje mogućnosti i dela. Ali prosto to je život. On oscilira, ide gore-dole i ništa ne može da bude statično. Znao sam da će doći trenutak kada će kockice da se slože i nisam gledao isključivo na rezultat kao izvor sreće, nisam želeo da sve baziram u životu na pobeđen ili izgubljen meč. Mnoge druge lepe stvari su mi se desile u životu i parirale su tom osećaju koji imam na teniskom terenu. Morao sam da prođem kroz period upoznavanja sebe kao ostvarenog muža i roditelja u odnosu na tenisera i da tu pronađem balans.
Kako ste se osećali kada ste nakon vrhunskih rezultata došli u situaciju da imate više izgubljenih nego dobijenih mečeva?
- Prolazio sam kroz dosta oscilacija i promena, i sa reketom i sa timom, a početkom godine i operacija je dosta poremetila moju tehniku igre i servis. Našao sam se u tim okolnostima gde mi je sve bilo neznano, jer sam imao sreću i zadovoljstvo da napravim izvanredne rezultate u poslednjih deset godina. I onda, kada sam izgubio više mečeva nego što sam dobio u prvih nekoliko meseci nakon operacije, moram da priznam da je bio veoma čudan osećaj, ali sam naučio da budem strpljiv i da vera u sebe daje rezultate, sve dođe u svoje vreme. Samopouzdanje je nezgodna stvar. Teško se stiče, a vrlo lako gubi. Hteo sam da igram što više, ali nisam bio spreman. Ovo sve je bila velika škola, učenje o sebi i pronalaženje načina da se osnaži karakter i izgradi temelj za budućnost.
Istakli ste da je prelomni trenutak u vašem povratku dobroj igri i rezultatima bio tokom planinarenja sa suprugom.
- Verovatno je to bila prekretnica, jer sam već počeo da igram bolje poslednjih nekoliko turnira, da se osećam bolje na terenu. Jelena mi, naravno, dosta pomaže u teškim trenucima da pronađem snagu, zajedno sa braćom i roditeljima, ali na kraju se sve svodi na to kako ja poimam stvari u životu i kako im pristupam. Trebalo mi je vremena pronađem unutrašnju snagu koja mi je dozvolila da postignem rezultate koje sam imao poslednjih meseci.
(Kurir.rs/Anja Vukašinović /Foto: EPA/Facundo Arrizabalaga, STARSPORT/ Peđa Milosavljević)