GODINA RASPADA UJEDINJENOG KRALJEVSTVA: Pukotine koje su između 4 nacije postojale i pre Bregzita sada su sve očigednije! Pitanje je samo ko će krenuti prvi! (VIDEO)
Kako je 2018. godina odmicala i kako je postajalo jasnije na koji će se način na kraju dogoditi Bregzit, na videlo su izašle i političke razlike koje su godinama postojale između četiri nacije Ujedinjenog Kraljevstva.
Bregzit je jasno ukazao na činjenicu da se temelji Velike Britanije već neko vreme urušavaju. Trenutna pat-pozicija u Vestminsteru i ono šta bi ona mogla značiti za zajednicu Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske zabrinjava političare sa svih strana političkog spektra, komentariše Luk Mekgi za CNN.
"Dva najveća rizika za državnu zajednicu su razdvajanje Sjeverne Irske i Velike Britanije, prema Sporazumu o odvajanju kako ga predlaže Evropska unija, i drugi referendum, koji bi dao legitimitet drugom referendumu o nezavisnosti Škotske”, kaže dugogodišnji konzervativni evroskeptik Džejkob Ris-Mog.
Kretanja u britanska politici i podele koje iz toga proizlaze lepo su ilustrovane ishodima izbora u poslednjih osam godina. Ako uzmemo kao polaznu tačku parlamentarne izbore 2010. godine, u kojima su se birači izjasnili za koaliciju Konzervativne stranke Dejvida Kamerona i Liberalnih demokrata Nika Klega. Dvojica centrista činila su se kao sigurna opcija u nesigurnim vremenima nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
Tokom pet godina ove koalicije, mere štednje koje su uvedene naterale su većinu posmatrača da poveruju kako je sasvim izvestan povratak na vlast laburista i njihovog tadašnjeg vođe Eda Milibanda. Međutim, 2015. godine Kameron je iznenađujuće osvojio većinu u parlamentu. Škotska je većinski glasala za Škotsku nacionalnu stranku koja se zalaže za neza0visnost. Nakon neuspešnog škotskog referenduma o nezavisnosti, opšti izbori su bili jasan znak koliko je dubok razdor između Engleske i Škotske.
Preskočimo li nekoliko godina i referendum o Bregzitu i Kameronov odlazak, i dođemo do prevremenih izbora 2017., saznaćemo još ponešto. Mnogi glasači u pro-Bregzit područjima zaobišli Terezu Mej i odabrali laburistu Džeremija Korbina, koji je u to vreme imao nejasna stajališta o Bregzitu, a njegova je stranka uglavnom bila proevropska. Teresa Mej je izgubila većinu, ali je neočekivano dobila podršku u delovima Škotske koji su bili protiv Bregzita.
Očigledno je da se britanska javnost podelila i da je ta podela posebno izražena u politici četiri nacije. London, najveći i najbogatiji grad Ujedinjenog Kraljevstva, ima suprotne poglede u odnosu na ostatak Engleske. Upravo se iz Londona vodi kampanja za drugi referendum, kojim bi se mogao zaustaviti Bregzit. S druge strane, engleski su glasovi bili presudni za pobedu protivnika Evropske unije. To je izazvalo tenzije ne samo u Engleskoj, nego i u kompletnoj zemlji. Naime, politički odnosi u Engleskoj imaju najviše utjecaja na državnu zajednicu.
U slučaju Bregzita, to znači da proevropski orijentisani Škoti smatraju da ih Englezi teraju iz Evropske unije protiv njihove volje. Zabrinjavajuće za unioniste, poslednje ankete pokazuju da su engleski konzervativni glasači spremni da prihvate raspad zemlje u zamenu za zadovoljavajuće uslove Brexita.
Podela je još očiglednija u Škotskoj. Lokalna Škotska nacionalna stranka želi drugi referendum o nezavisnosti i potom kao samostalna nacija ponovno da pristupi Evropskoj uniji. Nasuprot njima, škotski konzervativci žele mekšu formu Bregzita kako bi zaštitili škotsku provredu i istovremeno održali Ujedinjeno Kraljevstvo zajedno, što je, pak, neprihvatljivo njihovim engleskim istomišljenicima.
U Severnoj Irskoj se Nacionalna skupština nije sastala gotovo dve godine nakon što je propao dogovor o podeli vlasti između unionista i republikanaca. Uprkos tome, Demokratska unionistička stranka ključna je za odnos snaga u Vestminsteru i trenutno predstavlja najveću prepreku nameri Terese Maj da njen Sporazum o Bregzitu dobije podršku u parlamentu.
Oni veruju da postignuti sporazum ignoriše njihov najvažniji zahtev – otvorenu granicu između Severne Irske i Velike Britanije. ”Ne želimo čvrstu granicu, verujemo da postoji mnogo načina da se taj problem reši”, kaže Ema Lite-Pendželu iz Demokratske unionističke stranke o graničnom pitanju. Ona smatra da dogovor Tereze Mej i Evropske unije zapravo znači da ”između Irske i Severne Irske, dve suverene države, neće biti nikakve granične kontrole, tako što će postaviti 68 graničnih kontrolnih tačaka između Sjeverne Irske i Velike Britanije”.
Mora biti zabrinjavajuće po lidere Demokratske unionističke stranke da će i oni koji žele da sporazum Tereze Mej dobije zeleno svetlo i oni koji podržavaju ”tvrdi” Bregzit zapravo ići protiv njihovih interesa.
Čini se da mnogi političari na Ostrvu zaboravljaju da mnogi u Briselu govore engleski. Haos na britanskoj političkoj sceni zvaničnici EU posmatraju sa zaprepaštenjem.
”Još nije sasvim jasno šta Ujedinjeno Kraljevstvo želi. Nadam se da će postignuti dogovor dobiti većinu. Ako ne dobije, onda će poslanici morati da pronađu kompromisno rešenje za buduće odnose. Šta god da se dogodilo, trebaće nam dogovor oko Sporazuma o odvajanju ili nam preti katastrofalan Bregzit bez dogovora”, rekao je CNN-u Gaj Verhofstadt, koordinator za Bregzit u Evropskom parlamentu.
Iako se mnogi u Vestminsteru gnušaju saveta bivšeg belgijskog premijera, Verhofstadt je u pravu. Nekontrolisana politika nije dovoljan razlog da nacija važna kao Ujedinjeno Kraljevstvo upadne u crnu rupu koju je sama stvorila.
Dobra vest je da trenutno obe vodeće stranke i dalje žele da održe Uniju. Izabranim britanskim zvaničnicima ne bi trebalo biti nezamislivo da stvore određeno međupartijsko jedinstvo oko nečega za što tvrde da im je jako važno.
Kako se vrhunac Bregzita bude približavao, možda će se umovi političke elite izoštriti i možda će se početi nazirati izlaz iz ove situacije. Političari moraju javno da pokažu da vode brigu o Uniji ili će se njen raspad nastaviti.
Ako se to ne dogodi, Ujedinjeno Kraljevstvo kakvo smo dosad poznavali, bit će na aparatima. A ako se ovaj trenutak ne iskoristi za popravljanje Unije između četiri nacije, malo će ko žaliti kad neko konačno isključi aparate, zaključio je svoj komentar Luk Mekgi.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: EPA