Na sledećoj sednici Skupštine opštine Knić odbornici će po prvi put ove šumadijske varošice izglasati preko 600 imena sa sve ulice koje su do sada bile bezimene. Među njima svoju ulicu dobija i legendarni Nenad Radulović (1959-1990), pevač grupe "Poslednja igra leptira".
Ulica Neše Leptira nalaziće se u rodnom selu njegovih roditelja Zabojnica kod Knića.
"On je bio prijatan čovek, često je dolazio i tu u zadruzi je voleo da pije pivo sa seljacima, da priča dogodovštine, obožavao je šumadijske pošalice. Dođe, naruči gajbu piva i svakog ispoštuje, sa svakim se pita. Retko dobar je to čovek bio", čuvaju Zabojčani uspomenu na svog zemljaka.
Neša je karijeru započeo 1979. kao pevač grupe "Poslednja igra leptira", koju je Neša osnovao sa drugarima iz kraja. Prvi album zvao se ''Napokon ploča'', a pesme "Nataša" i "Vrati se" su ih odmah proslavile. Bend je uspeo bez i jedne reklame da za nekoliko meseci čak 15 puta napuni pune dvorane Doma sindikata. Tako je počela priča velikog uspeha i slave ovog benda.
Grupa se proslavila pesmama kao što su "Jeleni umiru sami", "Grudi balkanske", "Dečko hajde oladi", "Srce od meda".
O tome koliko je bio popularan u Beogradu svedoči činjenica da su imali više od 200 živih nastupa i čak 15 puta napunili Dom sindikata pre nego što su snimili prvi album.
Njegov neobuzdani humor i originalnost su činili od svakog nastupa scenski spektakl, a publika je jednostavno bila zaljubljena u njega.
Pesmu koju je dobio od drugarice Suzane mnogi navode kao inspiraciju za naziv benda, a tajna zbog čega su mu bili toliko posebni nikad nije bila otkrivena.
Razboleo se iznenada. Imao je tumor u levom testisu, koji lekari nisu otkrili na vreme i koji je metastazirao na pluća i mozak. Posle prve operacije izgubio je kosu, ali od nastupa nije odustajao. Nosio je šešir. Za njim su mnogi tugovali, a njegove pesme veliki su hitovi i dan danas.
"Svako od nas neku svoju priču ima što u tami tišti, a puteve bira samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je tužni na krilu leptira...", stihovi su koje je frontmen grupe jednom dobio na poklon, a iste reči su se našle na njegovom grobu i sažimaju svu lepotu i tugu života koji se ugasio u 31, 12. februara 1990. godine.
Kurir/D.Ilić/Novi.ba/Foto: Printscreen