Lana Tatić iz Bosanske Dubice ima samo 18 godina i već vozi kamion, zna da upravlja bagerom, popravlja automobile, bavi se zidarskim poslovima i sanja da jednog dana vozi šleper.
Ništa u tom svemu pobrojanom ne bi bilo čudno da pred nama nije krhki, nežni devojčurak duge plave kose i kao nebo plavih očiju.
Jedina na praksi
Zato valjda i ne treba mnogo zameriti onima koji se ne malo iznenade kad dovezu automobil na popravku, a pojavi se Lana. Buduća automehaničarka brzo ruši predrasude.
"Ovom vašem automobilu ništa ne fali, ali valjalo bi da je malo mlađi,"govori pomalo mangupski Lana, dok ispod haube "otkriva" probleme.
Da smo stali zbog nekog kvara, verovatno bi ga začas i popravila, jer to joj je i struka. U junu naredne godine završava srednju školu i to kao jedina devojka u razredu.
"Od osnivanja Srednjoškolskog centra Nikola Tesla mislim da nijedna devojka nije završila ovaj zanat. Kad sam se upisivala za automehaničara, bili su u čudu, diskretno su pokušali da me odgovore, ali eto, nisu uspeli. Sad sam jedina na praksi u jednom od automehaničarskih servisa", priča Lana, koja je uz oca naučila da vozi i voli kamione.
S momkom Draganom, s kojim je u vezi tri godine, deli zajedničku ljubav prema bagerima, a iskreno kaže da je lutkice nikada nisu zanimale. Uvek se igrala autićima koje je godinama skupljala i čuvala. Danas ih je puna soba, ali ne odustaje. Što je najvažnije, od posla kojim se bavi i pristojno zarađuje.
"Za sada sam zadovoljna. Radim u servisu, ali i kod kuće. Popravljam automobile komšijama, tati kad zapne. Kad se pojavi neki veći problem, tu su momci koji mi pomognu. U početku je svima bilo čudno. Kao, žensko sam, bilo je komentara poput: „Ne može ona to“, pa pitanja da li to volim. Ali, kada im popravim automobil, sva pitanja nestaju kao rukom odnesena. Prepoznaju me i u gradu, kad dolazim negde u kafić, stanu sa mnom i pričaju. Uglavnom su to neke ugodne situacije", kaže Lana.
Paze na detalje
Uverena je i da su žene bolji majstori od muškaraca, jer su pedantnije i više obraćaju pažnju na detalje. Svojim vršnjacima u BiH poručuje da rade, da sebi nađu neki posao, da nešto zarade, a ne da čekaju neku marku od roditelja.
Ona zarađuje od svoje 15. i već ima precizne planove za budućnost - da nakon škole položi sve kategorije, a onda špedicijom s tatom pravac – Evropa!
Kurir.rs/ Avaz.ba/ M. Zgonjanin
Foto: Avaz.ba