Biljana Obradović, PR crno-belih, otkriva stvari iza zatvorenih vrata stadiona u Humskoj i otkud tolika ljubav prema beogradskom klubu
Biljana Obradović, javnosti poznata kao Bilja Siti, a novijim generacijama kao Bilja Partizan - devojka koja je karijeru izgradila zahvaljujući više od 700 intervjua sa najvećim svetskim zvezdama, danas je u ulozi portparola kluba iz Humske 1. U intervjuu za Kurir Biljana nam otkriva kako se, okružena fudbalerima, nosi sa silnim testosteronima, ko je u timu najbolji kuvar - a ko najzabavniji, kako je živeti u poznatom zvezdaškom kraju i mnoge druge zanimljive detalje iz svlačionice i crno-belog sveta.
Odakle ljubav prema Partizanu?
- Odmalena. Tata me je s četiri godine odveo na prvu utakmicu... Još dok je pokojni Mance bio živ. Sećam se i danas onih silikonskih stolica koje su pod suncem pekle kad se zagreju. Kod nas je to porodična tradicija i ljubav koja se nikada ne dovodi u pitanje.
Da li možeš za sebe da kažeš da dobro poznaješ fudbal?
- Razumem se u fudbal, kako ne. Bilo bi malo glupo da bude drugačije posle šest godina u klubu. Srpski fudbal pogotovo.
Kako se snalaziš među tolikim muškarcima, da li te slušaju?
- Najbolje funkcionišem među muškarcima. Sa igračima imam potpuno drugarski odnos i svi su divni prema meni. Imam godine iskustva, u karijeri sam upoznala neke od najlepših muškaraca sveta i nemam fascinaciju fudbalerima. Zato imamo super odnos, pravi smo ortaci i oni mene poslušaju sve što ih zamolim, ali znaju i da sam ja uvek tu za njih šta god da im zatreba.
Taj drugarski odnos znači da nisi imala nekih ljubavnih ponuda od igrača?
- Ne, zaista imamo drugačiji odnos. Uvek sam obučena primereno, i na stadionu i kada sam sa njima. Trenerka, repić i to je to. A koliko me drugačije gledaju, može da vam kaže i činjenica da jedino ja za 8. mart nisam dobila poklon od igrača. Kada sam pitala Bambija Tošića: "Čekaj, pa jesam li ja muško ili žensko?", on mi je odgovorio: Pa vidi, Biljo, iskreno... nešto između."
Da li teško podnosiš poraze Partizana?
- Veoma stresno doživljavam sve to i posle takvih utakmica ne mogu da spavam. Mi u klubu živimo taj život 24 časa dnevno i sve što se dešava proživljavamo 100 puta intenzivnije nego drugi.
Kako je živeti u naselju koje je poznato kao zvezdaški kraj?
- Rođena sam i odrasla u 21. bloku, tu sam ceo život i svi me znaju. Tu imam mnogo prijatelja i zaista me svi poštuju, ali se neretko desi i da zateknem izlomljene brisače na kolima (smeh).
Da li tvoja karijera i emisija trpe zbog obaveza u Partizanu?
- Bilo je takvih situacija. Na mnoge intervjue nisam otišla ukoliko se desi da u isto vreme imamo neku utakmicu ili važan događaj. Konkretno se desilo i da nisam otišla na veliku gala humanitarnu večeru koju tradicionalno svake godine u San Tropeu organizuje Leonardo Dikaprio. Bila sam redovan gost ranije, ali sada mi je Partizan ispred toga. Taj događaj je zaista spektakularan, samo ulaz se inače plaća 10.000 evra, ali eto to su te neke žrtve koje se podnose za klub.
kurir.rs / Anja Vukašinović
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: