U današnjem svetu velike sile testiraju svoje granice, pokazuju mišiće i svoj uticaj, a to posebno rade uplićući se u međunarodne sukobe.
U nastavku donosimo pregled sukoba čiji ćemo razvoj veoma pažljivo pratiti u ovoj godini.
1. Jemen
Posle četiri godine rata, opasnost od "ozbiljnog nedostatka hrane" preti više od 16 miliona stanovnika ove zemlje, upozoravaju UN. Sukob je započeo 2014. godine, pošto su Huti pobunjenici proterali međunarodno priznatu vladu iz glavnog grada. Zatim se uključila Saudijska Arabija i, zajedno s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, počela da bombarduje i blokira Jemen da bi ponovno instalirala izbačenu vladu. Zapadne sile uveliko su podržale saudijsku kampanju. Odsečeni su putevi kojima se hrana doprema do stanovnika, a UN i na svojim konferencijama i samitima upozorava kako zemlji preti "velika, strašna glad". Istina je da je u Jemenu već od gladi umrlo više hiljada ljudi, uglavnom dece.
2. Avganistan
Kao što je Jemen poprište najgore svetske humanitarne krize, tako je Avganistan poprište najsmrtonosnijih borbi. U prošloj godini je poginulo više do 40.000 ljudi. Iako je primirje deo svakog razmišljanja o okončanju ovog sukoba, susedne zemlje i drugi koji su uključeni u sukob u Avganistanu, posebno Iran, Pakistan, Rusija i Kina, žele da se Amerikanci povuku. Ipak, niko ne želi da to bude opasno povlačenje.
3. Napetosti između SAD i Kine
Iako nije reč o smrtonosnom sukobu, trgovinski rat između SAD i Kine, ako nastavi da se pogoršava, mogao bi da ima velike geopolitičke posledice. SAD doživljavaju Kinu kao komunističku zemlju koja je protivnik i rival, a u svojoj strategiji nacionalne obrane 2018. godine navode da je njihova glavna zabrinutost, koja je potisnula erorizam, "međudržavna strateška konkurencija". Pritom, za Ameriku su glavni konkurentima Rusija i Kina.
4. Saudijska Arabija, SAD, Izrael i Iran
Slično kao prošle godine, i u 2019. postoji velika opasnost od sukoba, namernog ili nenamernog, na relaciji SAD, Saudijske Arabije, Izraela i Irana.
Vašington se povukao iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine sa Iranom, obnovio toj državi sankcije i pojačao ratnu retoriku i pretnje osvetom u slučaju "iranske provokacije".
Rijad, vođen agresivnim i ambicioznim prestolonaslednikom, princom Muhamedom bin Salmanom, pridružio se Americi i najavio da će uzvratiti udarac i nastojati da se suprotstavi Iranu, Iraku i Jemenu, pa čak i na iranskom tlu.
Izrael se usresredio na Siriju, ali je takođe zapretio da će ciljati teroriste Hezbolah u Libanu. Svi ovi sukobi mogli bi da eskaliraju, a Jemen je najopasniji.
U Siriji je Izrael do sada bio vešt u napadanju iranskih ciljeva bez podsticanja šireg rata. Iran, bez sumnje, svestan potencijalnih troškova takve eskalacije, kalkuliše kako može da absorbuje takve napade bez ugrožavanja svojih dubljih interesa i dugoročnije prisutnosti u Siriji.
5. Sirija
Krajem prošle godine činilo se da će se sirijski sukob nastaviti istim putem. Izgledalo je da će vlast Bašara al Asada pobediti u borbi protiv pobunjenika. Rat protiv Islamske države tako bi se približio cilju. Strani akteri bi održali krhku ravnotežu u raznim delovima zemlje: između Izraela, Irana i Rusije na jugozapadu; Rusija i Turska na severozapadu; i SAD i Turska na severoistoku.
U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp je u telefonskom razgovoru s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom najavio povlačenje američkih vojnika. Pravo pitanje za SAD ne bi trebalo da bude hoće li ostati ili otići, već pod kojim uslovima će se povući.
6. Nigerija
Nigeriju početkom godine očekuju izbori za predsednika i sve službenike, što je tradicionalno praćeno nasiljem. Predsedničko takmičenje između sadašnjeg šefa države, Muhamadu Buharija, i njegovog glavnog suparnika, bivšeg potpredsednika Atiku Abubakara, biće teška bitka. Zemlja još pamti demonstracije posle izbora iz 2011. godine širom severne Nigerije u kojima je poginulo 800 ljudi.
7. Južni Sudan
U ratu koji je izbio pre pet godina poginulo je 400.000 ljudi. Krajem prošle godine predsednik Salva Kir i njegov glavni rival Riek Mačar potpisali su sporazum o prekidu vatre i zajedničkoj vladavini do izbora 2022. godine. Iako se ne može predvideti koliko će taj sporazum biti dobar na duže staze, zasada je smanjeno nasilje.
U međuvremenu, u Sudanu se predsednik Omar al Bašir suočava s onim što bi moglo biti ozbiljan izazov njegovoj vladavini. Sredinom decembra demonstranti su izašli na ulice u mnogim gradovima osuđujući visoke cene i pozivajući predsednika da odstupi. Kako će završiti protesti još nije jasno.
8. Kamerun
Kriza u Kamerunu samo što nije buknula u građanski rat i preti da destabilizuje državu koja se nekad smatrala relativno mirnim ostrvom u problematičnoj regiji. Protesti su polako eskalirali od 2016. godine, kada su na ulice izašli engleski učitelji i advokati i protestovali zbog sve veće upotrebe francuskog jezika u obrazovanju i legalnom sistemu. Pretvorili su se u veće demonstracije oko marginalizacije engleske manjine, koja čini jednu petinu stanovništva.
Procenjuje se kako je u sukobima stradalo oko 500 civila, 200 vojnika i 600 separatista.
9. Ukrajina
Čini se kako sukobu u Ukrajini nema kraja.
Kako Kijev to vidi, napad na ukrajinske vojne brodove i zarobljavanje dvadesetak mornara predstavlja vrhunac ruskih pokušaja da istisne ukrajinske brodove iz tih voda. Rusi to smatraju provokacijom ukrajinskog predsednika Petra Porošenka pre predsedničkih izbora koji su na rasporedu u martu 2019. godine.
10. Venecuela
Uz ogromne rezerve nafte, Venecuela bi trebalo da bude komšija kakvog biste samo mogli da poželite. Međutim, već neko vreme Latinska Amerika zabrinuto posmatra kako stanje u ovoj zemlji preti da izazove krizu u celom regionu. Zemljom vlada siromaštvo, neuhranjenost i bolesti, zbog čega je tri miliona ljudi napustilo zemlju. UN procenjuje da će se broj popeti na 5,3 miliona do kraja ove godine.
Predsednik Nikolas Maduro odbija da prizna u kakvoj je agoniji zemlja ili prihvati humanitarnu pomoć.
Kurir.rs/ Express.hr
Foto: Profimedia