Jezero Balaton Mađari s punim pravom nazivaju morem jer je njegova dužina neverovatnih 77 kilometara. Samo po sebi jezero zaista i liči na more, ali čini se da je ono što ga okružuje jednako lepo, možda i bolje ili neverovatnije.
Naime, bez daha ostavlja pećina kroz koju teče reka, kojom se plovi čamcima. Na samom ulazu u pećinu, koja se nalazi na severnoj obali Balatona, u gradiću Tapolca, dočekao nas je vodič.
- Čamci su limeni. Po dvoje ulazi, jedan vesla, drugi sedi mirno da se ne bi prevrnuli. Idete sami bez vodiča i, molimo vas, ne dirajte zidove. Takođe, ruke ne držite na čamcu jer možete da se povredite. Naići ćete na mesta gde morate da se sagnete kako ne biste udarili glavom i da biste uopšte prošli, sagnite se napred, nikako pozadi, jer i u tom slučaju možete da se prevrnete - pričao je ljubazni domaćin.
Na samu pomisao da sami ulazimo u pećinu čamcima koji se lako prevrću, već mi se zavrtelo u glavi, te zapitah:
- Koliko je voda duboka i kako da znamo da smo na pravom putu?
Odgovor je da je voda na nekim mestima plitka, a da je u nekim delovima pećine i do 20 metara.
- Idite samo levo i nećete se izgubiti - reče domaćin dok je pripremao čamac.
Ušli smo oprezno jer zaista izgleda da bi ga blago cimanje prevrnulo.
Krenuli smo, kako smo dublje ulazili u pećinu, prizor je bio toliko lep da nas je ostavio bez daha. Teško je opisati rečima ono što doživiš u trenutku dok gledaš kristalno čistu vodu okruženu ukrasima koje je priroda oblikovala vekovima. Lampe na zidovima taman sa toliko svetla da se svaki ukras izdvoji. Tišinu koja govori sto jezika prekinuo je ali i upotpunio sliku divan glas našeg poznatog glumca Slobodana Stefanovića. Bio je u čamcu ispred nas, a pevao je deo iz opere koju igra u pozorištu.
Kako smo išli dalje, nailazili smo na mesta gde je bilo neophodno da se sagnemo kako bismo prošli kroz uzak i nizak prolaz. I dok smo prolazili tuda, čuo se udarac, udarili smo u zid pećine i umalo se nismo prevrnuli. A pošto je temperatura vode, kako su nam rekli, 20 stepeni, nisam baš bila spremna za kupanje. Nastavili smo dalje, ali jedva, jer se nakon te veće šupljine ulazi u tunel u kom je nemoguće veslati. Pa smo se snalazili odgurujući se rukama o zid. To nas je vratilo u stvarnost, a i ubrzo smo stigli do tačke puta odakle smo krenuli, a dozu straha s početka zamenila je želja da obiđemo još jedan krug kroz ovu divnu pećinu, staru 14 miliona godina.
Pećina
Disanje punim plućima
U istom gradu je još jedna pećina, sa 20 km dugim hodnicima, koja se koristi za lečenje astme i bolesti disajnih puteva, alergije i stresa, ulazite iz luksuznog "Hungestovog" hotela "Pelion". Mikroklimatski uslovi u pećini su savršeni, temperatura od 12 do 16 stepeni, a čistoća vazduha je skoro stoprocentna. U ovoj pećini se definitivno diše punim plućima, što smo svi rado iskoristili. Na ulazu u pećinu, koja je u podrumskom delu hotela, dobili smo ćebe, a u hodnicima su nas čekale ležaljke i poneka lampa na zidu.
Jezero Heviz
Plivanje među lokvanjima i zimi
U blizini hotela i fantastične pećine našli smo još jedno savršenstvo - jezero Heviz! Reč je o najvećem biološki aktivnom, lekovitom termalnom jezeru na svetu. Temperatura vode nikada ne pada ispod 22 stepena, a ono što nas je ostavilo u čudu jesu indijski lotosi koji cvetaju i zimi. Pa tako je najnormalnije da plivate oko njih dok vam pahulje padaju na glavu. Na dnu jezera, u debelom sloju od metar do sedam metara, nalazi se lekovito blato, nastalo kada se Panonsko more povuklo pre stotina hiljada godina. Mineralni sastojci i radioaktivnost mulja na dnu omogućuju lečenje reumatskih i ginekoloških problema.
(Kurir.rs/Jelena Rafailović/foto:Jelena Rafailović)