Iako veliki broj ljudi odbacuje legende u kojima se govori o mestu za isceljivanje bolesti, postoje oni žitelji Dimitrovgrada koji čvrsto veruju da se kod crkve Svete Trojice odvajkada događaju čuda.
Smeštena iznad grada, sa mesta odakle se kao na dlanu živopisno vidi jedna od stanica “Orijent ekspresa“, Parasina za građane ovog podneblja predstavlja Svetu goru u kojoj su se događala razna čuda.
Dosta je onih koji smatraju da je u pitanju tričarija, ali za Borisa Dimitrova, kome je to mesto “ostavljeno u amanet“ i koji brine o crkvama Svete Trojice, Svetog Mine i Svete Petke, reč je o svetilištu koje krije brojne legende.
Za ovo mesto se zna od oko 1720. godine, a govori se i da su pre pravoslavnih crkvi ovde bila bogumilska okupljališta. Nakon što su oterani, to mesto je godinama bili prazno - kaže Dimitrov.
Dimitrov pripoveda kako se na ovom mestu nekada nalazio stari hrast, koji su 1965. pokušali da iščupaju meštani, kako bi među korenima pronašli svetilište za koje se verovalo da je baš tu.
Njegov rođak, Vojislav Đorđević je u korenu hrasta pronašao ikonu i temelje crkve, pa zasluga za otkrivanje hrama pripada upravo njemu.
Sve to ne bi bilo čudno da Dimitrov ne tvrdi kako je Đorđević tokom noći
napuštao zaključane prostorije i dolazio na to mesto.
Njega su izvodili, dolazili mu u san. Kamen koji je složio pored krsta težak je oko 300 kilograma, a on ga je sam doneo iz reke - svedoči Dimitrov.
Porodično nasleđe na ovom mestu, veruje Dimitrovm, nešto je što ga održava, a njegova misija je da mesto čuva, pa je sagradio i konake.
Osim što su po predanju ovde dolazili bolesni ljudi, ima i onih koji veruju da im je “sveta voda“ pomogla da dobiju decu.
Dimitrov i njegovi prijatelji saglasni su da ljude ne možete ubediti da u nešto poveruju. Zbog toga ističu da uvek postoji mogućnost izbora.
Sudeći po njihovim pričama, izgleda da mistična svojstva bosiljka, stari hrast i Sveta Petka u ovim krajevima imaju utemeljen kult u koji se veruje i koji se poštuje.
(Kurir.rs/Južne vesti, N.Marković)