Luka Jović se sa pozicije najboljeg strelca nemačke lige prisetio početka u profesionalnoj karijeri.
Prošla sezona na pozajmici u Ajntrahtu bila je nagoveštaj za eksploziju talenta Luke Jovića u aktuelnoj takmičarskoj godini. Njegova vrednost na tržištu raste iz dana u dan, a evropski mediji ga sele u Real, Barsu i Bajern. Uprkos toj medijskoj gunguli, 21-godišnji golgeter i dalje sa obe noge stoji čvrsto na zemlji.
Da li si umoran od 2018. godine?
- Iskreno jesam, uhvatio me umor u poslednjih par utakmica. Imali smo ih zaista puno ove polusezone.
Šta si još mogao da dobiješ od 2018. godine?
- Prezadovoljan sam ovom godinom, ali mislim da mogu napredovati još i očekujem da mi 2019. bude još bolja. Zahvalan sam bogu na svemu što mi se desilo i to je samo dokaz da se trud uvek isplati.
Šta očekuješ od 2019. godine u dresu Ajntrahta?
- Očekujem da nastavimo sa dobrim rezultatima. Mislim da imamo kvalitet da se nosimo sa ekipama koje se bore za plasman u Ligu šampiona.
Šta očekuješ od 2019. godine u dresu reprezentacije?
- Što se tiče reprezentacije voleo bih da dobijem više prostora na terenu, jer mislim da to i zaslužujem.
Kome je u tvojoj okolini bilo najteže dok se čekalo da dođu tvojih "pet minuta"?
- Pa sigurno mojoj porodici, oni su jedini znali koliko sam se ja namučio i šta sam sve propustio u životu zbog najbitnije sporedne stvari na svetu. Drago mi je da sam ih učionio srećnim i ponosnim.
Da li si čekajući svojih "pet minuta" počeo i sebe da preispituješ da nisi negde napravio grešku?
- Znao sam da su to donekle i moje greške, ali jednostavno nisam mogao da se pomirim s tim, verovao sam da zaslužujem veću šansu na terenu. Ajntraht me je povratio u život i ja ću im biti večno zahvalan.
Da li je to čekanje bio najteži period u karijeru?
- Sigurno je taj neki period u Zvezdi i Benfici uticao negativno na mene, ali sam
ipak pokazao da sam mentalno jak i da nikad ne odustajem. I bog me je nagradio za to.
Da li misliš da je taj detalj o dečaku, koji sa ocem dolazi u veliki grad na probu u klub i noć provodi u autu, morao da donese srećan rasplet ove priče?
- Pre bih rekao da su mene ti detalji ojačali i da sam ja zbog toga još više radio kako bih uspeo u životu.
Kako gledaš na vreme u Lisabonu?
- Jako težak period za mene. Bio sam previše mlad i nisam mogao da se naviknem na novu sredini, da nisam više u Zvezdi. Otišao sam iz koluba posle deset godina i sećam se da sam prvih pet dana non stop plakao. Mnogo mi je pomoglo to što je Fejsa bio u klubu. On je čovek koji mi je puno pomogao u životu.
Da li bi slavio gol protiv Benfike?
- Sve zavisi. Ja sam zavoleo taj klub iako nisam dobio šansu u njemu. Bilo je tu i mojih grešaka. Jednostavno, nismo se dobro poklopili. Benfika je vrhunski klub sa vrhunskim navijačima i drago mi je da sam bio član najvećeg kluba u Portugalu.
Kad planiraš da ispuniš snove o uspesima u dresu Zvezde?
- Pred kraj karijere. Sad nije realno.
Kog trenera ćeš nositi u srcu do kraja života? Kog saigrača?
- Neugodno mi je da komentarišem, jer sam od svakog trenera imao priliku da naučim nešto i da napredujem. Od saigrača, ajde, rećiću da sam u u Lisabonu bio najviše opčinjen Žonasom, a da se najbolje slažem sa Filipom Kostićem.
kurir.rs / Dejan Petković