Ugledajmo se na Đokovića i Čilića, kaže Klasić
BEOGRAD - Postoje gradovi koji vam odmah legnu i oni koji vam nikada ne legnu. Meni je Beograd odmah legao, za razliku od mnogih gradova u državama bivše SFRJ. Volim da dođem u Srbiju, tu sam vrlo rado i vrlo često.
Ovo kaže hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, koji ovih dana prebira po beogradskim arhivima jer sprema knjigu o Miki Špiljku, kroz čiji će život ispričati i priču o Jugoslaviji.
- Kada slušate o srpsko-hrvatskim odnosima, čini vam se da u Beogradu kao Hrvat možete da očekujete samo probleme. Ja, evo, dolazim 15 godina i osećam se dobro. Zovem se Hrvoje, ne trudim se da govorim ekavicu niti postoji potreba za tim, i nikada nisam doživeo neku neprijatnost - priča Klasić za Novosti.
Klasić je dobitnik nagrade za unapređenje srpsko-hrvatskih odnosa, a vladika Porfirije mu je dobar prijatelj.
- Kada sam otišao da preuzmem nagradu, rekao sam: "Uzeo sam dve Biblije, jednu na srpskom, na ćirilici, i jednu na hrvatskom, na latinici, i potražio da li se u njima spominju Srbi i Hrvati. Nisam ih našao, ali sam našao da svi treba da budemo bolji ljudi." A onda je vladika rekao: Posle ovoga, nema se šta više reći.
Vi ste zbog svog odnosa prema Srbima često na meti hrvatskih nacionalista?
- Kažu da sam antiHrvat, Jugosloven, ali ja se time ne zamaram. Moja porodica je sto odsto hrvatska. I moji prijatelji u Srbiji koji se bore protiv nacionalizma dobijaju pretnje. Nacionalisti su svuda jednaki, mnogo bolje će se oni između sebe razumeti nego hrvatski nacionalista sa mnom ili srpski nacionalista sa nekim Srbinom koji ne misli kao on.
Kako ocenjujete odnose Srbije i Hrvatske?
- Odnosi između Srba i Hrvata mnogo su bolji nego odnosi između političkih elita. Treba gledati odnose Novaka Đokovića i Martina Čilića, odnose hrvatskih bendova koji nastupaju u Beogradu i srpskih koji sviraju u Hrvatskoj. Beograd je pun Hrvata, došli su da se provedu, zašto ne odu na Kosovo ili u Beč?
Šta ih to vuče, zašto dolaze baš ovde?
- Hrvati vole Balkan, a Srbija jeste Balkan u najboljem smislu. Treba uzeti ono što nas spaja i u čemu smo slični. Na primer jezik. Nije važno kako se taj jezik zove. Niko se nije žalio da ne razume moju knjigu koja je nedavno objavljena u Beogradu. Pokušavali smo predugo da budemo isti. Često citiram stari aforizam - Srbi i Hrvati su jedan narod, samo nam recite koji. Nema potrebe da se nameće da imamo isti mentalni sklop. Meni upravo suprotno odgovara.
Šta je za vas Jasenovac?
- Najgore mesto koje postoji u istoriji Hrvatske. Svestan sam da odnos prema prošlosti u kome će se negirati zločini i Jasenovac ne može doprineti dobrim odnosima.
Šta mislite kakve bi posledice na region imalo stvaranje velike Albanije?
- Od velike Albanije nema ništa, kao ni od bilo koje druge velike države u regionu. Šta bi značila velika Albanija i koga bi pripojila? Velika Albanija, velika Hrvatska i velika Srbija nisu realnost.
Kada je pre nekoliko godina umro Vlada Divljan, i kada se o njemu pisalo kao o velikom rokeru i umetniku, desničari u Hrvatskoj su pitali zašto se plače za srpskim pevačem a ne za mađarskim ili austrijskim. Pa zbog našeg zajedničkog nasleđa i jezika, upravo to je poenta. Ja sam odgledao sve epizode serije "Jutro će promeniti sve", ja u Beogradu pratim pozorište, muziku... To ne mogu u Budimpešti, u Gracu, teže mi je i u Ljubljani.
(Kurir.rs/Večernje novosti/Ljiljana Begenišić/Foto: Youtube Printscreen)