Teorija tektonike ploča jedna je od najvećih naučnih otkrića našeg doba, zajedno sa Darvinovom teorijom evolucije i Ajnštajnovom teorijom relativiteta.
Ideja da je spoljašnja kora planete rastavljena na velike komade, ili ploče, koje sve plutaju na pojasu vrućeg i mekog kamena, koji raste iz unutrašnjeg sloja - objašnjava puno o strukturi i ponašanju naše planete - od planina i okeana, potresa i vulkana, same kompozicije vazduha kog dišemo. Međutim, geolozi se suočavaju s time da se više od pola veka nakon razvoja nauke moraju pomiriti s tim da imaju velike "rupe" u znanju, i da se geologija i te kako razvija.
Prepiru se, recimo, oko toga kada je ceo sistem "kretanja" započeo. Da li je star kao i planeta, dakle oko 4.5 milijardi godina, ili manje. Pitaju se zašto je "ljuska" ili "kora" uopšte napukla, i kako je započelo recikliranje Zemljine kore.
Upoređuju Zemlju sa sestrom planetom Venerom. Dve planete su relativno iste veličine i napravljen od sličnog kamena, ali Zemlja ima tektonske ploče, a Venera nema. Naučnike zanima zašto je to tako.
"U šezdesetim i sedamdesetim, kada su ljudi došli na ideju tektonike ploča, nisu previše razmišljali o tome kako je bilo u dalekoj prošlosti", kaže Jun Korenaga, geofizičar sa Jejla.
Istraživači kažu da bi nam u svemu tome jako pomoglo kada bi mogli da znamo koje su geološke mahinacije napravile svet da izgleda tako kako izgleda.
Kurir.rs/ Express.hr
Foto: Profimedia