Film "Karaula" u režiji Rajka Grlića, snimljen 2006. godine, prva je regionalna koprodukcija nakon raspada Jugoslavije.
Toni Gojanović, kao debitant i još uvek student glume, odigrao je doktora Sinišu Siriščevića i onda jednostavno nestao sa scene. U velikom stilu vraća se na male ekrane ulogom u seriji "Uspeh", koja se od 6. januara prikazuje na kanalu HBO, a u razgovoru za Kurir on otkriva kakva je veza između ova dva projekta i zašto je želeo da napusti glumu.
Od "Karaule" je prošlo 12 godina. Gde se krili sve ove godine?
- Nakon snimanja filma vratio sam se na fakultet. Znao sam da moram da diplomiram, jer to nikad ne bih posle uradio. Radio sam nakon toga u pozorištu, a onda napustio glumu i bavio se skroz drugim poslovima. Potom sam otišao u Nemačku. Dugi niz godina tamo igram u pozorištu, od klasičnog do modernog repertoara.
Da li je bila slučajnost da baš u vreme kastinga za "Uspeh" budete u Zagrebu?
- Slučajnost. Nekad se stvari u životu jednostavno poklope. Producent serije Nebojša Taraba je video da sam u Zagrebu i pozvao me je na audiciju. Pakovao sam kofere za povratak u Nemačku i učio tekst. Sutradan me je na kastingu sačekala moja partnerka u seriji Ivana Roščić. Vrlo brzo su mi javili da sam i dobio ulogu.
Ivana vam je pomogla da dobijete ulogu i kod Grlića.
- Jeste. Nas dvoje smo povezani na neki čudan način. Ona je predložila kasting direktoru filma Igoru Markoviću da me pozovu. Na njen nagovor sam otišao na audiciju.
Prvo što ste rekli Rajku Grliću na kastingu za "Karaulu" bilo je da ne želite da se bavite glumom, a šta ste rekli Danisu Tanoviću?
- Danis, kad me je video, rekao je: "Samo mi nemoj sad pobeći" (smeh). Na "Karauli" sam stvarno izgovorio da sam došao da vidim kako to izgleda, a njima je to bilo simpatično. Danas sigurno ne bih uradio ništa slično.
Igrate Kikija, čovek bez posla, koji je i narator serije i otkriva publici put do uspeha. Šta je za vas uspeh?
- Uspeh je za svakog od nas nešto drugo. Za nekoga je to materijalno bogatstvo, a za druge prijatelji. Svi se pitamo šta želimo od svog života. Za mene je to sreća.
Da li ste našli sreću u glumi, od koje ste bežali?
- Od glume nikad nisam mogao da pobegnem. U životu za sve stvari postoji pravo vreme. Svako ima svoj put. Nakon "Karaule" samo sam želeo da budem slobodan, a ne da odmah upadnem u mašinu.
S kakvim emocijama danas gledate film?
- Za "Karaulu" me vežu najlepša sećanja. I dalje me ljudi zaustavljaju na ulicu da razgovaramo o filmu i citiraju određene replike. Vreme mu izgleda ne može ništa. Voleo bih da tako prihvate i seriju "Uspeh".
Koliko dugo niste bili u Beogradu?
- Od premijere "Karaule". Voleo bih da dođem u Beograd. Pratim serije koje se snimaju i u Srbiji.
Publiku ćemo ostaviti bez odgovora na pitanje imate li ljubavnih scena u seriji. Kakvo iskustvo je bilo snimati takve scene na filmu?
- Za glumca u takvim scenama sve radi protiv njega. Veliki je to izazov, jer moraš biti uverljiv. Nema tu onda vremena za pitanja ima li vaša partnerka muža ili dečka, jednostavno, radite svoj posao i morate biti fokusirani samo na to što morate da uradite.
U seriji "Uspeh" od samog početka znaćemo ko je ubica. Kako mislite da će se publici dopasti ova priča?
- Isto pitanje i ja postavljam sebi. Serija "Uspeh" je nešto novo, neočekivano i na jednom drugom nivou od onoga što gledamo na domaćim TV stanicama. Svi verujemo u uspeh.