Svaka godina za pevača Acu Lukasa je burna, ali on i ne želi da živi drugačije, niti želi bolje godine. Ništa ne bi menjao i ne kaje se zbog grešaka, ali trudi se da pogreši samo jednom.
Aca je otkrio sve razloge zašto je srećan čovek.
- Prethodna godina je bila burna, tačnije dešavalo se sve i svašta. Ali to je život, s vremenom prihvatite određene stvari, a sa nekima se borite svakodnevno. Sve što je trebalo da se desi, dogodilo se. U principu kada gledam sa neke određene vremenske distance, sve je proteklo lepo. Mada voleo bih da mogu određene stvari da promenim i da sve to u paketu bude mnogo lepše.
Koji je to najlepši, a koji najgori trenutak u zadnjih 365 dana?
- Uh, više ni sam ne znam. Jednom mi je jedan prijatelj posle mog famoznog zatvora, koji nije bio mnogo dugačak, ali veoma koristan za mene, objasnio kako stoje stvari. Bio sam tada jako nervozan, pogotovo tih prvih dana, toliko da nisam mogao da sednem na stolicu. Mislio sam da se ceo svet oko mene ruši. Onda mi je jedan prijatelj iz zatvora rekao: "Hajde, šta ti je? Za šest meseci ili godinu dana ćemo se smejati svemu ovome". I stvarno je tako, sa ove distance sve ono što mi se dogodilo posle nekog vremena sam se smejao tome. Ne mogu onda da kažem šta je najgore, jer sam se i tome smejao na sav glas.
Iza sebe imaš tri braka, doduše iz svakog si izlazio posle nekoliko godina. Hoćemo li te ponovo videti pred oltarom?
- Ih, teško. Naravno da ne znamo šta će se desiti u životu za šest meseci. Možda zavolim neku devojku toliko da poželim ponovo da se venčam. Ali i da se to dogodi, da kažemo ta velika ljubav, verujem da u narednih godinu dana me nećete videti kod matičara. Shvatio sam da veza mora da se neguje određeno vreme jer više se ne venčavam tako brzo. Sada prvo da vidim da ta veza traje i funkcioniše, lako ćemo posle za brak. Taj brzi brak možemo jedino da zaključimo u Las Vegasu. Kada bolje razmislim, možda je i malo degutantno da se u pedesetim godinama venčavam. Ljudi bi se pitali da li je ovaj normalan.
Pola veka je iza tebe. Preživeo si sve i svašta. Kako bi Lukas opisao u nekoliko rečenica svoj život?
- Kao da imam dvadeset pet godina, tako se osećam. Ne mogu ništa da sumiram, tek sam na pola. Ne znam kakvo će mi biti prolazno vreme. Očekujete da kažem neke rečenice u kojima bih opisao sebe, ali verujte da mene najbolje ljudi mogu da upoznaju na mom koncertu, kroz emociju koju iskazujem kroz pesme. Ne razlikujem se mnogo privatno i poslovno, živim jedan život u koji je utkano sve ono što čini mene kao celinu.
Pored Viktorije i unuke Minje, ko je tvoja najveća radost u životu?
- Pored njih ne mogu da vidim nikog drugog. One su moja preokupacija i kada njih ugledam, mislim da svaki bol, umor ili problem prođu. Neverovatan osećaj, njihov smeh je za mene kao da sam osvojio svet.
Kurir.rs/Blic, Foto: Damir Dervišagić