Dragoslav Šekularac ostavio je neizbrisiv trag tokom igračke karijere, ali je impresivnu fudbalsku biografiju oplemenio radeći trenerski posao.
Tokom staža provedenog na klupi mlađih kategorija i prvog tima Crvene zvezde, ali i inostranih klubova, uticao je na razvoj velikih fudbalskih imena, pa su iza njega osim bravura sa terena ostali i mnogi sjajni učenici.
Jedan od igrača koji je stasao uz Dragoslava Šekularca je i Vlada Stošić, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde.
- Saradnja sa Šekijem obeležila je moj fudbalski razvoj, jer sam verovatno jedini igrač koji je sa njim sarađivao u tri epohe. Doveo me je još kao juniora iz Vranja u Crvenu zvezdu, a sa njim sam iz Ljutice Bogdana otišao i u Australiju. Potom smo sarađivali i u prvom timu Futskraja, a zajedno smo osvojili tri titule. Definitivno je bio ključni trener u mojoj karijeri i mogao bih danima da pričam o značaju uticaja koji je imao – premotao je film Stošić.
Među brojnim anegdotama, nekadašnji fudbalski arhitekta izdvojio je jednu iz najmlađih dana.
- Sve u podmlatku Zvezde nas je naučio osnovnim životnim principima i rezonima. Usadio nam je pobednički mentalitet, preneo sve finese i fudbalske tajne bez rezerve. Bio nam je trener, ali i roditelj. Prva slika po prisećanju biće mi odlazak u Šestu beogradsku gimnaziju. Odveo me je da me upiše, a njegovim dolaskom sve je stalo, profesori su prekinuli časove, a svi su pohrlili da uzmu autogram od njega. Izgubili smo jednog od najvećih fudbalskih umetnika – neskrivajući žaljenje rekao je Stošić.
Šekularac je značajan udeo imao i u kreiranju fudbalske biografije Zvonka Milojevića.
- Šeki je za mene prvi i jedinstveni trener, jer sam kod njega debitovao za seniorski tim Crvene zvezde. Ostaće duboko urezan u mojim sećanjima i zlatnim slovima upisan u klupskoj istoriji. Prilika koju mi je ukazao se ne zaboravlja i za mene će on zauvek živeti. Šeki je besmrtan! Želim mu laku zemlju, ali čovek traje dokle god traju njegova dela, a njegovih je mnogo i besmrtna su.
Čuveni golman je za crveno-bele debitovao upravo pod komandnom palicom druge Zvezdine zvezde, a i danas se seća saveta pred prvi meč među Zvezdinim stativama.
- Rekao mi je: Miloje, lopta se isto hvata u prvom timu kao i u omladincima, potrebno je samo da si koncentrisaniji i energičniji. Imam u tebe poverenje, samo hrabro, napred i biće sve kako treba – prisetio se Milojević.
Stevan Dika Stojanović još jedan je golman Crvene zvezde koji je o nekadašnjem učitelju govorio u superlativima.
- Šeki je vrlo bitan čovek za moju karijeru. On me je, kako se to popularno kaže, otkrio. Imao sam svega 12 godina kad je procenio da u meni ima golmanskog štofa. Tražio je da odmah dođem u Zvezdu. Dogodilo se to na Rudniku gde sam živeo, tokom priprema Zvezdinih pionira koje je on uspešno trenirao. Kasnije mi je Šeki bio trener i u prvom timu kad smo osvojili duplu krunu. Tada sam se uverio koliki je fudbalski majstor, video njegove velike trenerske sposobnosti. Posebno mi se dopalo njegovo opredeljenje da u odnosu sa igračima ne bude strogi šef nego, rekao bih, naš drugar. Sa Šekijem je bilo dosta rada, ali i dosta smeha. Bio je majstor za pravljenje vedre atmosfere - kaže Dika Stojanović.
Osvajač titule prvaka Evrope sa Zvezdom je istakao kako je Šekularac bio neverovatan motivator.
- Imao je mnogo razumevanja za mlade ljude, valjda zbog toga što je i sam zauvek ostao mlad duhom. Trenerima, ponekad, nije lako da vode tim sa mnogo zvezda, što je bila odlika tadašnje Zvezde, ali je Šeki taj problem lako rešio dodelivši svim prvotimcima prave zadatke. Da nije bilo njegove nepromišljenosti u Kelnu, posle čega ga je UEFA kaznila zabranom vođenja tima na osam međunarodnih utakmica, verovatno bi Šeki bio na čelu Zvezdinog tima koji je u Bariju 1991. godine postao šampion Evrope. Čini mi se da, kao veliki emotivac i čovek uvek gladan slave i divljenja, nikada nije prežalio tu propuštenu priliku – zaključio je Dika.
(FK Crvena zvezda)