Košarkaši Partizana savladali su berlinsku Albu (78:66) u meču 2. kola E grupe TOP 16 Evrokupa.
Meč su osim velikog broja lepih poteza obeležili i mnogobrojni transparenti. Ipak, jedan je zapao za oko svim ljubiteljima crno-belih boja.
Na njemu je pisalo:
''Pamtimo Čika Voju,'' aludirajući na velikog navijača Partizana legendarnog Voju Pančevca.
Više od pola veka na stadionu Partizana, ali i na strani sa "crno-belima". U periodu kada je fudbal bio neka čistija i popularnija igra u zemlji nego današnjih dana mesto za Pančevca na "JNA", "Pioniru", "Hali sportova", "Ledenoj dvorani" se podrazumevalo.
Pančevac će ostati sinonim za jednog od najvatrenijih, najodanijih i najpoštenijih navijača Partizana. Nebrojeni su primeri njegove privrženosti i požrtvovanja kada je trebalo bodriti i popularisati njegov Partizan, sve od 1959. godine, kad je prvi put zakoračio na stadion "JNA".
Sa svojim Pančevcima sašio je i crno–belu zastavu dugačku 110 metara pred jedan derbi.
Urbana legenda kaže da je iz njegovog grla (i čuvenog Valjevca) potekla i prva upamćena navijačka pesma sa Partizanovog juga:
"Topčidersko brdo se prolama, to igraju momci Partizana."
Imao je nesrećno detinjstvo. Oca i majku su mu ubile ustaše dok je još bio šestomesečna beba u Kozarskoj Dubici. U domu za ratnu siročad, gde je živeo, jednoga dana pojavio se njegov rođeni brat. Dirljiv susret zapamtio je po bratovljevim rečima da navija za "Partizan". Od tada nije se rastajao od crno-bele boje.
- Utakmice Partizana gledam od 1959. godine i za to vreme maltene nisam propustio nijednu - kaže za "Glas" Voja Pančevac. U kutijama i albumima čuva ulaznice sa svih utakmica, uredno ih slaže. "Ja uvek živim za sledeću utakmicu. Evo, sad, izgubili smo na Malti, nisam izlazio iz kuće ceo dan. Kad izgubi Partizan, to je kao kad mi neko nanese težak bol. Ali, odmah sam počeo da živim za revanš. I tako čitav život".
Jedno vreme radio je u marketingu "Partizana" i za to vreme, računa, učlanio je oko 10.000 novih "grobara".
- Skupljao sam mase oko sebe. Znao sam da iz Pančeva, peške, na utakmicu odvedem po dve, tri hiljade ljudi. Beograd je uvek bio više grad "zvezdaša", dok je Pančevo bilo "grobarski" grad. Zato je i počelo ono tradicionalno okupljanje navijača pred utakmicu kod Terazijske česme, sačekivali su nas - priča Voja. Često, objašnjava, zaboravi neke Partizanove rezultate i utakmice, ali zato perfektno zna sve Zvezdine neuspehe. "Moram protivnicima da se suprotstavljam. "Zvezdaši" koji idu na sve utakmice su divni ljudi. Ali su najgori oni koji su bili na četiri- pet, a nešto se šire - njih ne trpim. Ali ne mrzim "zvezdaše". Uvek gledam da ih preobratim da postanu "grobari". Čak mi je i kum "zvezdaš", dvaput se ženio, dvaput sam ga venčavao".
Svaka pobeda je za njega novo veselje. Svoj život i dalje će živeti u crno-belom. "Sada nema nazad. A i ne bi se menjao, i da mogu. Partizan se voli ceo život"- zaključuje Voja Pančevac.
Kurir sport
Foto: Starsport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: