Kad se spomene ime Ivana Bekjareva, svima na pamet padaju njegove nezaboravne uloge kao što su Stevan Kurčubić u seriji "Bolji život" ili Boško Despotović u "Srećnim ljudima".
Maestralnog glumca konačno možemo da gledamo, kako i sam kaže, možda u ulozi života, kao upravnika logora Svetozara Vujkovića u drami "Banjica". U razgovoru za Kurir on se priseća snimanja i otkriva zbog čega ga nema na televiziji i na sceni matičnog pozorišta.
RTS vam je ispunio želju da reprizira seriju "Banjica".
- Moram javno da im se zahvalim, ali nisam siguran da su samo mene poslušali. Serija je davno bila reprizirana. Pozdravljam potez televizije da ponovo prikazuje sve što je snimio Sava Mrmak. Na svemu što sam naučio o glumi pred kamerom mogu da zahvalim njemu i generaciji reditelja koji su osnovali TV Beograd. Pioniri igranog programa su Zdravko Šotra, Aleksandar Đorđević, Bata Konjović i Slavoljub Stefanović Ravasi. Voleo bih da se njihove drame češće prikazuju.
Kako će mladi danas razumeti seriju "Banjica"?
- Dobro. Usijao mi se telefon od poziva. Hvale seriju i moju ulogu. Mislim da je za uspeh "Banjice" presudan bio dobar scenario. Dugogodišnja boljka naše televizije je tekst, a ako neko ume da piše, to su Siniša Pavić i Gordan Mihić. Duša me je bolela kad su Mihića napali za "Nemanjiće". On to nije zaslužio. U Srbiji se lako zaboravlja minuli rad. Nisam gledao seriju, ali ne može tako da se piše o njemu.
Gde ste pronašli taj mrak u svojoj duši za ulogu Vujkovića?
- Mene su kao glumca i proslavile uloge zlotvora i ubica. Najlakše mi je da napravim uloge koje su najdalje od mene.
Da li je ovo vaša najbolja uloga?
- Sasvim sigurno je to moja najbolja uloga na televiziji. Moram da vam kažem jednu tajnu. Ulogu Vujkovića dobio sam u trenutku svoje najniže popularnosti. Vodio sam "Zeleni kabare", neku vrstu "Grand šoua", gde smo predstavljali pevače i pričali narodske viceve. Mrmak je, na sreću, išao redovno u pozorište i video je šta ja mogu.
Kažu da ste bili i gori nego Vujković.
- Isto je to primetio i Oskar Davičo, kog nikad nisam upoznao. To mi je najlepši kompliment koji sam dobio u karijeri. Davičo me je predložio za Oktobarsku nagradu Beogradu. On je u svom predlogu za priznanje napisao da je bio zatvoren u logoru Banjica i da je ovaj glumac bio gori i od Vujkovića. Nagradu sam dobio deset godina kasnije. Najviše su mi godili komplimenti ljudi koji ih retko daju, kao što su Pavle Vuisić i novinar Miroslav Radojčić.
Publika vas najviše pamti po ulozi u "Boljem životu". Da li vam to smeta?
- Ne smeta mi. Imao sam sreću da popularnost jedne uloge potuče druga.
Bili ste prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a već skoro 20 godina niste stali na tu scenu.
- Dao sam otkaz još 2000. godine i otišao u profesore. Morao sam da biram između dva posla. Nisam se pokajao.
Zašto je nivo opšte kulture nizak?
- Za to je krivo školstvo jer ne daje deci minimum znanja iz opšte kulture. Nisu decu kriva, ali je činjenica da mi dolaze na prijemni a da ne znaju ni ko su Nušić i Sterija.
Na šta ste posebno ponosni u karijeri?
- Uspeo sam da sačuvam porodicu. Neki dan sam slavio 44 godine braka sa istom ženom, a mislim da je ona izlizana rečenica da je porodica stub jednog društva tačna. Bilo bi bolje svako društvo da je porodica na prvom mestu.
Koja vam je omiljena partnerka?
- Moraću da izdvojim dve - Seku Sablić i Snežanu Savić. Žao je što Sneža više peva nego što glumi.
Kakvi su planovi u 2019?
- Čeka me snimanje dva filma. Bolje da ne pričam ništa da se ne bi izjalovilo.
Da li ćemo dočekati bolji život?
- Mi ćemo ga još sačekati. Stvari se sporo pomeraju. Ne znam šta će biti s Kosovom. Bojim se da velike sile ne zarate na našoj teritoriji.
Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Nemanja Nikolić