PROKUPLJE/MILVOKI - Prokupčanka irena Ivić, vozač autobusa u Milvokiju u SAD, spasla je jednogodišnje detence koje je bosonogo, po hladnom vremenu, hodalo ulicom obučeno samo u bodi i pelenu.
- Kad sam ugledala dete kako bosonogo trči, ni o čemu drugom nisam razmišljala, samo kako da ga uhvatim. Rukom sam pokazala znak autu koji mi je išao u susret da stane, a ja sam zgrabila dete i unela ga u autobus. U tom trenutku se nisam setila da skinem jaknu, da ne bih gubila vreme, već mu je putnica dala jaknu. Ono je, kad se ugrejalo, zaspalo na mojim grudima - priča Irena.
- Kada sam ga videla... Samo, boso i uplakano dete kako po hladnoći trči na nadvožnjaku iznad auto-puta, duša me zabolela. Nisam mogla drugačije... - veli Irena.
U Milvokiju je priređena svečanost u čast Irene Ivić, rodom iz Prokuplja, jer je zaustavila autobus koji vozi i sačuvala mališana koji je lutao na -8 stepeni.
Podsetimo, ona je zaustavila autobus, istrčala i zgrabila dete, koje se kretalo ka auto-putu i postojala je opasnost da izađe na njega. Napolju je bilo osam stepeni ispod nule.
Ivićeva je, s detetom u krilu, pozvala nadležne službe. Policajci i vatrogasci su preuzeli dete. Ne smatra da je učinila neko veliko dobro delo...
- Vidite, svako bi tako postupio - prokomentarisala je Irena, kojoj su u Milvokiju gradske vlasti priredile prijem u znak zahvalnosti.
Njen put do Amerike je splet okolnosti i borbe da se istraje i preživi. U Prokuplju je radila kao vaspitačica, a onda je od 1999. pa do 2005. godine povremeno bila u SAD.
Nije dobro znala jezik, a zanimljivo je da je zeleni karton dobila na lutriji! Prvo je vozila kamion, zatim školski autobus i na kraju, pošto je dobar radnik, uspela je da pre dve godine postane vozač autobusa.
Ponosnafamilija
- U Srbiji moja sestra čak nije ni vozila. Onda je, kad je otišla, tamo morala između ostalog i to da nauči. Kad sam video šta je uradila, plakao sam. Zaista je dirljiva priča u kojoj je neko meni blizak pokazao humanost i ljudskost - kazao nam je Irenin brat Dejan Drobnjak.
Objašnjava da je Irena uvek bila borac i humana osoba. Kao vaspitačica u Americi ne može da radi, ali zato je u ovom poslu kojim se bavi veoma uspešna.
- Život te svemu nauči i sve možeš. A onda kad se izboriš za svoje mesto pod suncem, prirodno je da pomogneš i drugima. Ponosan sam na svoju sestru.
(Kurir.rs/Biljana Roganović/Foto: Printscreen)