„Najrazličitiji tipovi sekti u Srbiji se razvijaju decenijama, a kako god se one zvale podjednako su opasne i za cilj imaju samo jedno - da vam uzmu sve“, poručuje sektolog Dimitrije Pastuović.
Uznemirujući snimak iz Obrenovca, koji je neposredno pre Nove godine obišao internet, zaprepastio je javnost i ostavio meštane ove beogradske opštine u zebnji da bi sličan primer užasa ljudske surovosti mogao ponovo biti zabeležen u njihovom kraju. Video-zapis prikazuje momka M. Đ. (21) sa kapuljačom koji doziva psa, tiho mu pevajući “Kefo zote”, da bi nekoliko trenutaka kasnije izvadio nož i zario ga u nesrećnu životinju. Nije prošlo mnogo, a društvenim mrežama pronela se vest da je svojevrsna ritualna sintagma koja je ovde upotrebljena zapravo naziv sekte koja “operiše” u tom delu prestonice. Čitavo zbivanje kamerom je zabeležila mladićeva devojka K. P. (34), a oboje su brzom reakcijom policije uhapšeni. Slučaj je, ipak, po ko zna koji put pokrenuo ona uvek neprijatna pitanja: u kakvom društvu živimo i da li treba da strepimo za sopstvenu i sigurnost najmilijih. Odgovori stručnjaka nisu optimistični, navodi Blic.
- Ako se nešto uskoro ne uradi, neće biti dobro. Zabrinjava stanje u kom policija ne može da reaguje sve dok ne dođe do krivičnog dela, iako je broj sektaških praksi u porastu, a pojedine evropske zemlje, čijim vrednostima i sami, makar formalno, težimo, imaju sistem zakonodavstva koji sankcioniše sektašenje - ističe Pastuović.
Okvirno govoreći, u Srbiji bi se, dodaje on, trenutno moglo izdvojiti pet dominantnih tipova sekti.
- Postoje satanističke, pseudohrišćanske, pseudohinduističke, sinkretističke (mešavine elemenata okultizma i magije) i one komercijalne. Potonje se ne bave religijskim pitanjima, to su preduzeća koja deluju piramidalno, sa zaradom kao glavnim motivom, a po principu poslovanja “svi za jednog i sve za jednog”, često su to razne pseudofarmaceutske organizacije - precizira naš sagovornik.
Međutim, kako vreme odmiče, navodi nekadašnji policijski službenik u radu sa sektama Zoran Luković, kombinovanje različitih učenja sve je prisutnije, a savremene sekte žrtve privlače promatrajući njihove potrebe.
- Stvar je u tome da se radi na formiranju dobrovoljne žrtve, ljudi se ne vrbuju nasilno, već se ulažu napori da oni sami uđu u takav krug i prihvate obaveze koje im se nameću. Ceo proces uvlačenja nekoga u sektu se bazira na stručnim taktikama, ali su kasnije instrukcije na tom “putu spasenja” nestručne i nesertifikovane - tu se, zapravo, i krije opasnost - kaže Luković.
Ono što ocenjuje kao stereotipno razmišljanje koje duže vreme vlada među stanovnicima naše zemlje jeste fokusiranje na broj sekti i njihovih članova.
- Mnogo bitnije od pretpostavki koliko sekti u Srbiji ima jeste učenje koje nude, a koje je postalo dostupno gotovo svima - o verovanjima se saznaje i istima priklanja preko interneta, naročito društvenih mreža, gde su prisutni mlađi korisnici i gde se inače susrećemo sa obiljem ponuda i tumača tih ponuda, toliko je takozvanih lajf koučeva... Pojedinima je teško da naprave pravi izbor, a potreba za smislom i ljubavlju ih odvodi na pogrešan put - navodi on.
Pastuović upozorava da su duhovnom padu skoro sve socijalne kategorije podjednako sklone.
- Nema pravila kada je u pitanju sloj društva koji je dominantan u sektama, mogu se samo uopšteno izvući zakljucči poput onih da satanisti češće biraju mlađu populaciju kao svoje žrtve, da su stariji skloniji pseudohrišćanstvu, a pseudohinduizmu oni koji traže sebe, traže mistiku... - nabraja stručnjak.
Ipak, posledice su skoro bez izuzetka užasavajuće, neretko rezultiraju i smrtnim ishodom.
- Sve i da do njega ne dođe, teško da možemo reći da su bolest, gubitak imovine ili cepanje porodice posledično išta manje opasni od takvog konačnog čina - zaključuje Luković.
Sumnjivi zločini u Srbiji
Sem nedavnog primera zverstva članova sekte „Kefo zote“, koji stručnjaci karakterišu kao klasičan primer satanizma, Srbiju su u godinama za nama potresali i brojni drugi brutalni rituali.
Maja 2018. sestre Dina i Zora T. iz Melenaca kod Zrenjanina uhapšene su zbog pokušaja ubistva dvojice komšija, braće Laze i Branislava S. Njih dve su nožem na livadi napale i izbole starijeg, a lakše povredile mlađeg brata, dok su žitelji ostali u uverenju da su napad počinile zbog pripadnosti sekti.
Godine 2007. zločini su zabeleženi u Novim Banovcima, Batajnici i Jabukovcu kod Negotina. U prvom navedenom mestu Danijel J. iskasapio je petogodišnje dete i njegovog ujaka Vasilija T., a na suđenju je rekao da ga je na takav gnusni čin naveo “vrhovni gospodar”. U beogradskom naselju, kako je prestonička štampa pisala, Goran A. ubio je svog dedu, babu držao zatočenu, da bi se naposletku nakon pregovora s policijom i ubio. Sumnju da se nalazio u nekoj od satanističkih grupa unela je njegova majka, tvrdeći da su ga vrbovali u vojničkim danima. Konačno, u Jabukovcu je ostalo zapamćeno da je Nikola R. ubio devet osoba i potom tvrdio da ga je neko omađijao.
Šest godina pre toga u Aleksincu je nepoznati Slovenac ubio devojku, kojoj je onda nožem po glavi iscrtao satanističke simbole.
Devedesete godine prošlog veka takođe su svedočile ovakvim postupcima - od vojnika Jožefa M. u vranjskoj kasarni, koji je ubio šest vojnika i starešinu, a kojem su na butini pronašli tetoviran izvrnuti krst i datum masakra, preko storije o Nandoru K., koji je u kasarni u Šapcu pucao s leđa na vojnike, ubio dvojicu, nekoliko ranio, a zatim izvršio samoubistvo, do prave horor priče u kojoj su dve maloletnice ubile babu jedne od njih nanevši joj 133 uboda nožem.
Čudna okupljanja na grobljima
Beogradskoj policiji 2017. godine prijavljena su čudna noćna okupljanja mladih ljudi na Zemunskom groblju‚ za koje se sumnjalo da su pripadnici sektaške grupe zbog naopako okrenutih krstova i špriceva koji su se tamo mogli naći. Ipak...
- U poslednjih desetak godina na grobljima u našoj nadležnosti nije bilo slučajeva pronalaženja neobičnih predmeta ili poruka, ovakvi incidenti su na Novom groblju poslednji put zabeleženi 2003/2004. godine. Groblja su ograđena, imaju terenske kontrole, na kapijama su čuvari koji 24 sata kontrolišu ulaske i izlaske sa grobalja. Sem toga, uveden je i video-nadzor na svim grobljima u skladu sa mogućnostima i raspoloživim resursima - poručuju iz beogradskog JKP „Pogrebne usluge“.
Parola „Mi smo ti pomogli kad niko nije“
Izlazak iz sekte, kažu poznavaoci, praktično zahteva dekodiranje mentalnog i psihičkog sklopa, nakon toga sledi borba sa pretnjama, molbama, obećanjima i upotrebom fizičke sile od vodećih članova grupe da bi se žrtva zadržala.
- Sekta nosi značajan ucenjivački kapacitet, jer kreira lažnu sliku o sebi kao društvu dobrih ljudi, onih koji tobože prepoznaju talente i htenja duhovno zalutalih, a koje, eto, niko drugi ne uviđa. Samim tim, kada žrtva pokuša da im se otrgne, oni počinju da ih odvraćaju od te namere podsećanjem da su oni bili tu i pomogli im kad niko nije - kaže Zoran Luković.
(Kurir.rs/Blic, A.Ristović)