BEOGRAD - I danas, nakon 20 godina od "slučaja Račak", kažem, to je bila legalna akcija srpske policije protiv terorističkih bandi OVK, a verifikaciona komisija Vilijema Vokera (šef verifikacione komisije OEBS) samo je poslužila kao izgovor i povod za optužbu i bombardovanje Srbije i Jugoslavije 1999. godine, ističe istražni sudija Okružnog suda u Prištini tih godina, Danica Marinković.
Marinković, uključena u istragu oko događaja u selu Račak kod Uroševca kao dežurni istražni sudija, 15. januara 1999. godine, tvrdi u izjavi za Tanjug da je "scenario bio unapred smišljen, i samo se čekao povod da se Jugoslavija bombarduje".
Vilijam Voker, kao šef kosovske verifikacione misije OEBS, "utvrdio" je da je srpska policija, uz podršku Vojske Jugoslavije, izvršila masakr nad nedužnim civilima albanske nacionalnosti, a Jugoslavija, tada zajednica Srbije i Crne Gore, bila najpre optužena, a potom i bombardovana od NATO pakta.
Ukazujući da činjenice pokazuju suprotno, Marinković, tada deo uviđajne ekipe, napominje da je po sredi bio sukob naoružanih terorista, koji su otvorili vatru na srpsku policiju, i policije.
Ona naglašava da je posle sukoba na licu mesta pronađena velika količina oružja, automatskih pušaka, municije, minobacača, čak i štab UČK, oznake na vojnim uniformama...što potvrđuje da je u pitanju okršaj srpskih snaga bezbednosti sa teroristima.
"To su bili teroristi, pripadnici OVK, koji su već unapred, duži vremenski period u tom području delovali i napadali, i ubijali i policajci i civile", navodi Marinković za Tanjug, dodajući da je taj deo bio opsednut teroristima, i da je policija imala informacije o njihovom delovanju, pa je krenula da "raščišćava teren".
Prema njenim rečima, utvrđeno je nakon izvršene obdukcije koju su vršili sudski veštaci, i u tome bili jedinstveni, "da je smrt kod svih tih tela koja su pronađena tog dana nastupila iz ručnog vatrenog oružja iz daljine".
Nijedan trag, dodaje, nije ukazivao da je bilo povreda nanetih tupim oružjem i načinom zlostavljanja kako je to (Vilijam) Voker preneo, da su na licu mesta bili prisutni i novinari i veliki broj televizijskih ekipa stranih medija, tako da, kako je kazala, "sve što smo mi videli iz uviđajne ekipe, i oni su videli", rekla je Marinković.
Ubrzo posle toga je, navodi, i Helena Ranta (veštak, forenzičar), koja je učestvovala sa svojim timom, finskim timom veštaka, u obdukciji, utvrdila da tu nisu bili nedužni civili i da nije bilo nikakvog masakra.
"Ali, ona je bila pod pritiskom i nije smela to javno da obelodani", kaže Marinković.
Međutim, istina o Račku je, ističe ona, dobila svoj epilog u kasnijem priznanju Helene Rante, "da je tada bila pod pritiskom Vilijama Vokera da bude ubedljivija o navodnim srpskim zločinima", ali, kako kaže, i u Hagu, gde je Marinkovićeva bila svedok odbrane, u postupku protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i srpskih vojnih i policijskih generala.
"Tu je, zahvaljujući mom svedočenju i dokazima koje sam prikupila i dostavila, Račak skinut sa optužnice i nijedan Srbin nije osuđen za Račak, tako da je to neka satisfakcija za nas, ali posledice bombardovanja trpimo i danas", zaključila je Marinkovićeva.
(Kurir.rs/Tanjug)