Veliki asteroidi dvostruko više su padali na Zemlju u poslednih 290 miliona godina u odnosu na pre više od 700 miliona godina, navodi se u danas objavljenoj studiji u časopisu Sajens (Science).
Naučnici su naveli da ne treba strahovati jer asteroidi prosečno pogode Zemlju svakih nekoliko miliona godina i pored povećanja tog fenomena. Tu tvrdnju je ranije potvrdila američka svemirska agencija NASA navodeći da ne postoji nikakva neposredna opasnost za čovečanstvo.
Najveću "moguću" opasnost možemo očekivati od asteroida veličine 1,3 kilometra koji ima 99,9 odsto šanse da promaši Zemlju za 861 godinu.
Međutim, neki naučnici smatraju da su dinosaurusi i brojne vrste nestale padom asteroida u centralnoj Americi pre 65 miliona godina.
"To je samo verovatnoća. Takva dešavanja su toliko retka i daleko od nas, da ne treba da brinemo", izjavila je autorka studije Sara Mazruej sa Univerziteta u Torontu.
Ona i naučnici iz Velike Britanije i SAD napravili su spisak kratera većih od 20 kilometara na Zemlji i Mesecu navodeći da je za jedan krater potrebno da padne asteroid od oko 800 metara.
Stručni tim je ustanovio 39 kratera starih oko 290 miliona godina i devet kratera starih više od 650 miliona godina.
"Na Zemlji možemo da vidimo relativno malo kratera jer je naša planeta 70 odsto pod okeanima a nekadašnji glečeri su možda izravnali neke kratere", rekla je naučnica Rebeka Gent takodje sa Univerziteta u Torontu.
Na Zemlju je poslednjih 290 miliona godina palo oko 260 nebeskih tela, što je u odnosu na period od pre 700 miliona godina 2,6 puta više.
Kurir.rs/Beta
Foto: Profimedia