Najtužnije je to što domovi zdravlja imaju dovoljno opremljenih vozila koja tokom druge smene niko ne koristi, jer nema vozača, kaže Zoran Pavlović iz Beograda
Zoran Pavlović (57) iz Beograd tri puta nedeljno mora na dijalizu, jer su mu lekari ustanovili hroničnu terminalnu bubrežnu slabost, ali pored sve muke, kako kaže, mora sam da brine o prevozu do bolnice u kojoj bi mu bila urađena ova procedura, a nažalost nije jedini.
Prema Pavlovićevim rečima, beogradski Dom zdravlja "Vračar", kome on pripada, dužan je da svoje pacijente odveze u najbliži dijalizni centar, ali nema dovoljno sredstava i vozača da to uradi.
- Zbog toga često kasnim i po sat i po. Nakon svake dijalize izmučen ležim na klupi po bolničkim hodnicima i u nehumanim uslovima čekam transport. I nisam jedini. Pacijenti imaju zakazane termine tokom celog dana, a prevoz imamo samo od sedam do 14 časova, ostale preuzima Hitna pomoć. Zbog obima posla, oni nisu u stanju da svakog pacijenta prevezu na vreme. Najtužnije je to što domovi zdravlja imaju dovoljno opremljenih vozila koja tokom druge smene niko ne koristi, jer nema vozača - kaže Pavlović za Kurir.
Bubrežni bolesnik, Beograđanin Boško O., tvrdi da ima sličan problem s prevozom na dijalizu, kao i da se više puta žalio, ali da nije pronađeno trajno rešenje.
- Srčani sam i bubrežni bolesnik, pa sam molio za neki auto koji ima bar pristojno grejanje. Stave nas u kombi gde se držimo jednom rukom, a druga nam je neupotrebljiva, vraćamo se kući s flasterima da ne bismo prokrvarili... Vrata ne dihtuju, sama se otvaraju. Pre podne pošalju dobar auto, ali po podne je strašno, ne smem da sednem u ta njihova kola. Ne krivim šofere, šta dobiju, to i voze - kaže Boško O.
U dijalizni centar u Kruševcu ide ceo Rasinski okrug, a organizacija prevoza je loša, tvrdi pacijent Dejan Jakovljević (48) iz Aleksandrovca.
- Prema zakonu, imamo pravo na pokrivene putne troškove. Ali treba prvo podneti zahtev komisiji, a on se svake godine odbija. Jedini idem kolima iz Aleksandrovca u Kruševac, drugi stariji ljudi moraju sanitetom. Sanitet ide po selima, skuplja od kuće do kuće. Ako treba pola sata kolima do Kruševca, sanitetom mi treba preko dva sata. Tražimo da nam plate bar polovinu troškova, jednu autobusku kartu do Kruševca, šta je 300 dinara - kaže Jakovljević.
U Prijepolju i Novoj Varoši pojedini pacijenti takođe tvrde da na prevoz čekaju i po nekoliko sati, jer prevoz pacijenata uglavnom obavlja samo jedan vozač.
Gordana Todić, potpredsednica Saveza bubrežnih invalida, kaže za Kurir da u Beogradu uglavnom nema problema s prevozom na dijalizu.
- Ako ima problema, to je u unutrašnjosti. Sve zavisi kakav je pacijent. Ako pacijent ne može sam da se kreće, to niko neće da radi, jedino Hitna pomoć. Domovi zdravlja prevoze pacijente koji mogu sami da se kreću, bez tuđe pomoći - rekla je Todićeva.
Iz ministarstva zdravlja su rekli za Kurir da će uputiti inspekciju kako bi utvrdili navode koje smo im dostavili, jer njima takvi slučajevi nisu prijavljeni.
Kurir.rs/Nevena Tomašević - Milica Vujović
Foto:Republički fond za zdravstveno osiguranje