Već deset dana intima uspešnog fudbalera u žiži je javnosti zbog navodne preljube njegove supruge Jelene Karleuše. Kao požrtvovan otac i džentlmen, on je i sada diskretan za medije pred kojima se odmotava klupko njegovog teškog odrastanja.
Iako je u fudbalu ostvario zapažene rezultate, naš reprezentativac Duško Tošić više od jedne decenije u žiži javnosti jednako je i zbog toga što je oženjen zvezdom šou-biznisa Jelenom Karleušom. U braku koji je počeo na Vidovdan 2008. godine dobili su ćerke Atinu i Niku, a zbog karijere glavnog aktera ove priče, porodica je u nekoliko navrata živela na dve adrese. Romansu su počeli dok je Duško igrao u Francuskoj, potom su zajedno boravili na relaciji Nemačka-Srbija, a onda se selili u Englesku, Tursku i na kraju u Kinu.
Za sve to vreme, ukoliko bi njihovu porodicu zadesila neka briga ili bi se kroz njihov odnos preplitao neki problem, Duško i Jelena ostavljali su utisak skladnih supružnika. Nijedna medijska spekulacija o krahu ovog braka nije bila jača od slike koju su u javnosti ostavljali, a to je idealan primer četvoročlane porodice.
Ipak, kada je na Božić u medijima osvanula vest da se Duško i Jelena razvode, sve oči javnosti bile su uprte u uspešnog sportistu i pevačicu. Duško je u to vreme boravio u Beogradu, gde je samo sedam dana ranije sa ćerkama prisustvovao novogodišnjem nastupu svoje supruge, a onda je navodno u njenom telefonu pronašao sporne poruke koje je razmenjivala s njegovim kolegom, bosanskim fudbalerom Ognjenom Vranješom. Dok je Jelena u prvi mah sve demantovala, nedelju dana kasnije, dan nakon dočeka Srpske nove godine, počeli su da se nižu dokazi koji su sve više podgrevali priču o njenoj preljubi. U moru plasiranih detalja iz pevačicinog intimnog života, njen suprug, koji se u međuvremenu vratio u Kinu, ostao je džentlmen kakvim ga je, uostalom, Jelena oduvek opisivala.
Mesto gde su rođeni snovi
Duško je rođen 19. januara 1985. godine u Zrenjaninu, a najranije detinjstvo proveo je u selu Orlovat nadomak grada na Begeju. Roditelji Nikoleta i Milorad trudili su se da budućem sportisti i njegovoj starijoj sestri Katarini pruže što bezbrižnije detinjstvo. Upravo u takvoj toploj porodičnoj atmosferi, u Beogradskoj ulici broj 6 u Orlovatu, počela je i borba malenog dečaka za dokazivanje sportskog talenta, pa je dane najčešće provodio pikajući loptu na terenima mesne zajednice.
Još se u njegovom rodnom mestu poput anegdota prepričavaju brojni događaji u kojima bi maleni Duško, po gotovo istom scenariju, umeo da se iskrade iz kuće i po celu noć gleda fudbal kod komšije jer njegovi nisu imali televizor. Dok bi sedeo na krevetu, lopta mu je bila ispod noge. Dešavalo bi se i da zaspi uz televizor, pa da ga otac u pola noći u naručju odnese kući.
Tako je bilo sve do kraja osmogodišnje škole, nakon čega je napustio rodnu kuću i krenuo put Zrenjanina, gde je pohađao srednju školu i trenirao fudbal u Proleteru. Odluka za odlazak iz roditeljskog doma nije bila laka, ali je u tom trenutku delovala kao jedino logično rešenje. Naime, roditelji budućeg šampiona nisu imali dovoljno finansijskih sredstava da sinu obezbede adekvatne uslove za školovanje i treninge, a s obzirom na to da mu je bilo veoma teško da putuje iz svog sela u Zrenjanin, talentovani fudbaler otpočeo je novi život u Domu za decu i omladinu „Angelina Kojić Gina“. Iako ova institucija danas posluje kao Dom srednjoškolskih učenika, ona je do 2002. godine bila i socijalna ustanova u koju je smeštano 10-12 učenika čiji roditelji nisu mogli da izdvoje dovoljno novca za privatan smeštaj u gradu na Begeju.
- Ponosan sam na svaki detalj iz svog života, pa i na to što sam tri godine živeo u domu. I Džordž Buš je bio cvećar pa je postao predsednik SAD. Pre nego što sam počeo tamo da živim, putovao sam od Orlovata do Zrenjanina i natrag. Bilo mi je veoma naporno. Budio sam se u sedam sati ujutro, a kući sam se vraćao oko 23 sata. Imao sam zaista mnogo obaveza u Zrenjaninu i bilo je nemoguće da putujem svakog dana, a uz to sam imao i snažnu želju da uspem u životu. Možda sam malo zapostavio školu jer mi je sport oduvek bio na prvom mestu, ali nikada nisam bio tatin sin, već mladić koji je sve postigao svojim radom. Prvih šest meseci bilo mi je teško da se naviknem na život u domu jer sam tamo bio jedino seosko dete, ali sam potom tamo stekao mnogo prijatelja za ceo život. I dan-danas se čujem s bivšim cimerima i pomažem im koliko mogu - opisao je Duško odlazak iz Orlovata i život u domu u jednom intervjuu pre 12 godina.
Nesuđeni ekonomista
Tošić je završio ekonomsku školu, ali su njegova interesovanja od rane mladosti bila vezana isključivo za fudbal. On je u Domu „Angelina Kojić Gina“ proveo nepune tri godine. Tamo se doselio 1. oktobra 1998. i ostao je do 30. juna 2001. godine, kada je iz fudbalskog kluba Proleter prešao u OFK Beograd. O tome koliko je bio dečak za primer, često su kasnije govorili i njegovi vaspitači i profesori. Opisivali su ga kao izuzetno povučenog i finog mladića koji se nikada nije žalio ni na hranu, niti na uslove smeštaja u domu koji je tada bio i socijalna ustanova. Inače, uslov da Duško bude primljen u dom, pored minimalnih prihoda njegovih roditelja, bilo je i to što je posedovao izuzetan sportski talenat.
Buduća fudbalska zvezda poštovala je kućni red i lepo se slagala sa ostalim stanarima u Ulici cara Dušana broj 4 u Zrenjaninu. Sobe u domu imale su više kreveta, najčešće četiri, a vrata doma zaključavala su se u 22 sata radnim danima. Vikendom su deca uglavnom odlazila svojim kućama, pa je i Duško tada boravio kod roditelja, osim kada je igrao neku utakmicu za Proleter. Ipak, kada mu je fudbal, pored uspeha, doneo i značajna finansijska sredstva, Duško nije zaboravio svoj drugi dom, pa je godinama donirao ozbiljnu sumu novca kako bi omogućio što bolje uslove za život dece koja tamo borave. Tošić ne voli da se zna za njegove humanitarne akcije jer to smatra intimnim stvarima.
Milioner iz blata
Često su životnu priču mladića koji se iz siromaštva vinuo u vrh svetskog fudbala i čiji primer pokazuje kako izgleda holivudska priča na srpski način mnogi poistovećivali sa scenariom za film „Milioner iz blata“. Tek što je bio prešao dvadesetu, njegov uspeh počeo je da se uvećava. Naime, u januaru 2006. godine iz OFK Beograda, gde je proveo četiri godine, prešao je u francuski klub Sošo. Upravo u tom periodu, kada mu je bila 21 godina, otpočeo je romansu sa već veoma popularnom pevačicom Jelenom Karleušom.
- Kad me je prvi put poljubio. znala sam da je poseban. Stvarno nije fraza i patetika. I da se ne lažemo, imao je sve predispozicije za idealnog - lep, mlad, zgodan, zelenook, talentovan, perspektivan... A ja sam bila dovoljno mudra da to prepoznam i dovoljno srećna da zavoli baš mene - opisala je jednom prilikom Jelena.
Kurir.rs/Glossy/Jasmina Antonijević Milošević/Foto Prinvatna arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: