Dragan Joksović Jokso ubijen je 4. februara 1998. godine u foajeu stokholmskog hipodroma Solvala. Dvadesetogodišnji Finac Jan Raninen, unajmljeni narkoman, "overio" ga je s dva metka u glavu.
Joksović, najveći autoritet skandinavskog podzemlja, za života je bio jedan od najboljih prijatelja Željka Ražnatovića Arkana.
Smrt nerazdvojnog druga potresla je inače smirenog Ražnatovića do te mere da je, kako navode oni koji su ga poznavali, prvi put u životu pred nekim pustio suzu.
To se desilo u trenutku kada je sahranjivao svog najodanijeg prijatelja i kuma, čoveka koji ga je tokom sedamdesetih više puta vadio iz zapadnoevropskih zatvora i kome je verovao više nego ikome.
Jokso je radio uglavnom kao obezbeđenje važnim ljudima i poznatim ličnostima. Brzo je napravio dobre konekcije i razvio posao u podzemlju. U to vreme oteta je švedska princeza, a kralj Gustav se obratio Joksu da mu pomogne znajući za njegove veze na asfaltu. Jokso je brzo uspeo da pronađe i vrati kralju njegovu ćerku bez ijedne ogrebotine.
Tada počinje njegov vrtoglavi uspeh u Švedskoj. Zvali su ga Veliki Jokso, a koliko je bio popularan govori podatak da se čak pojavljuje u spotu za švedsku pesmu Evrovizije ’86. O njemu je tamo snimljen i dokumentarac pod nazivom “Priča o Joksu”.
Plaćeni ubica i narkoman, mladi Finac ubio je Joksa s leđa dok je čekao u redu na hipodromu da uplati opkladu. Onda je bacio pištolj i tražio od policije da ga uhapse. Razlog je bio jasan, suparničke bande nisu imale drugi način da se suprotstave srpskom moćnom klanu.
Vest o njegovom ubistvu odjeknula je kao bomba u tamošnjim medijima. Počele su spekulacije o tome ko je skupio hrabrosti da udari na Velikog Joksa, kako su ga tamo nazivali.
Pariski "Mond" pisao je 24. februara da je Arkan u Švedsku poslao četvoricu plaćenih ubica da namire račune s naručiocima ubistva.
Arkan je, međutim, sve ove tvrdnje tamošnje štampe energično demantovao. U intervjuu švedskom "Ekspresenu" rekao je doslovce:
- Švedska policija priča koješta, to su najobičnije gluposti!
Objašnjavao je švedskim novinarima kako je Jokso bio "sjajan momak", a odbacujući sve optužbe o švercu cigareta i kriminalnom bekgraundu govorio je:
- Pa, ja mrzim cigarete i alkohol! I Jokso ih nije podnosio!
Iako je Ražnatović više puta demantovao da sprema odmazdu mediji su bili uporni u svojim pisanjima. Tvrdili su da će Arkan, ako švedske vlasti brzo ne otkriju i kazne nalogodavce, dug namiriti tako što će se osvetiti nad švedskim vojnicima u sastavu SFOR-a u Bosni i Hercegovini. Na terenu, u Bosni, odmah su preduzete pojačane mere bezbednosti.
Joksovićev ubica osuđen je na doživotnu robiju.
Poznat kao čovek koji ne prašta
Arkan i Jokso su sedamdesetih godina "radili" zajedno širom Švedske.
Svuda ga je pratilo čuvenje čoveka koji ne prašta i s kojim nije bilo zdravo sukobljavati se. Inspektor Interpola Kenet Viman pratio je ovog dva metra visokog Crnogorca ravno 12 godina:
- Bilo je gotovo nemoguće prikupiti dokaze protiv njega. Svim svedocima jezik se vezivao u čvor na sam spomen Joksovog imena. Svi su strahovali od žestokih metoda koje je primenjivao.
Svi su ga se plašili kao samog đavola - pričao je Viman švedskim tabloidima.
Samo jednom Joksović je uhvaćen s kokainom u džepovima zbog čega je u zatvoru proveo čitava dva meseca. Bio je to njegov jedini boravak iza rešetaka.
Pošto se osamdesetih vratio u Jugoslaviju, Arkan zvanično nikada nije odlazio u Švedsku.
Jedini koji smeo da stane Giški na crtu
Jokso je bio poznat kao jedini čovek koji je smeo da stane Giški na crtu. Njihovu čuvenu ferku u naselju Zlatica kod Podgorice su gledali između ostalih Brano, Arkan i Gidra. Borba je trajala sat vremena i završena nerešenim rezultatom nakon čega su jedan drugom pružili ruku i izljubili se kao braća.
Navodno postoji snimak tuče koji se nalazio kod Ratka Đokića, Joksovog prijatelja iz švedskog podzemlja koji je ubijen 2003. u Stokholmu.
(Kurir.rs)