Tokom svoje duge karijere Boban Ilić je snimio više desetina pesama od kojih su pored ovih pomenutih u tekstu poznatije i: U tuđini sam, Lego čoban na zelenu travu, Lepa ženo iz moje ulice...
ŽITORAĐA - Sedamdesetih godina prošlog veka Slobodan Boban Ilić iz Glašinca kod Žitorađe spadao je u grupu najpopularnijih pevača narodne muzike.
U tom periodu snimio je dve pesme koje koje su bile veliki hitovi a pevaju se i dan-danas. Kasnije su njegove pesme “Ramo Ramo” i “Pastirice moja mila”, snimali i drugi pevači, što samo dokazuje koliko su bile popularne.
Ilić je rođen u Glašincu u kome je proveo svoje detinjstvo i kasnije pronašao inspiracije za neke od svojih pesama. Muzikom ozbiljno kreće da se bavi u svojoj 24. godini kada osniva sastav ”Eldorado” koji se bavi pevanjem meksikansko-španskih pesama, sa kojim je snimio dve ploče za PGP RTS. Sa Eldoradom radi do 1972. godine, odnosno 7 godina.
Tada počinje svoj solistički put, i snima neke od svojih najpreznatljivijih pesama.
Za pesmu ”Imate li suzu koju”, na tekst Bogoljuba Antonijevića, napisao je muziku i otpevao, a kasnije dobio prestižno priznanje ”Prvi kafanski glas Jugoslavije” . Iste godine tu numeru snima za izdavačku kuću Jugoton iz Zagreba.
Dve godine kasnije, inspirisan filmom ”Prijateljstvo” snima numeru koja će u daljoj karijeri postati njegova ”lična karta”. Svoju impresiju filmom ispričao je glumcu Božidaru Milivojeviću koji će napisati tekst za pesmu ”Ramo Ramo”. Boban je sam napisao muziku za tu pesmu i snimio je 1974. godine.
Kasnije ju je prepevao još jedna legenda Jugoslavije, Muharem Serbezovski. Međutim, Muharemova obrada nije prošla slavno kao i Bobanova, jer se među tri najtiražnije ploče svih vremena bivše Jugoslavije nalazi i Ramo Ramo, Bobana Ilića, rame uz rame sa Silvanom Armenulić i pesmom ”Šta će mi život bez tebe dragi” i pesmom ”O majko, majko” Meha Puzića.
U svom najranijem detinjstvu dok je po Glašinskom polju sa ostalim vršnjacima bio pastir, zadesila ga je jedna tužna situacija koja će biti prelomni detalj da snimi svoju ”Pastiricu”.
– Kada je jedna devojčica romske nacionalnosti, koja je bila pastirica, umrla u svojoj 12. godini života u Glašincu to me je jako pogodilo. Kasnije, kada sam pročitao tekst Dragoslava Mihajlovića – Kanarinca, setio sam se te devojčice i odlučio da otpevam pesmu ”Pastirice moja mila” – objašnjava nam Boban koji, iako se više od 20 godina ne bavi muzikom, i dalje sa istim entuzijazmom priča o njoj.
Tokom svoje bogate 30-godišnje karijere pevao je po turnejama sa Silvanom Armenulić, Šabanom Šaulićem, Sinanom Sakićem, Vesnom Zmijanac, Mehom Puzićem, Džejom, Tomom Zdravkovićem i mnogim drugima, a interesantno da je sa ovim poslednjim provodio vojničke dane u garnizonu u Prilepu davne 1963. godine.
Iz profesionalnih muzičkih voda odlučuje da se povuče 1995. godine kada snima svoju poslednju ploču pod naslovom ”Bože ako te ima”, za bugarsko tržište.
Iako se odavno ne bavi muzikom svi ljubitelji njegove muzike su imali prilike da ga prošle godine na manifestaciji ”Kulturno leto Glašinac” čuju i prisete se stihova njegovih pesama u njegovoj izvedbi.
Tokom svoje duge karijere Boban Ilić je snimio više desetina pesama od kojih su pored ovih pomenutih u tekstu poznatije i: U tuđini sam, Lego čoban na zelenu travu, Lepa ženo iz moje ulice, Večita radost, Volelo se dvoje mladih, Malo selo, Ostavljaš me u trenutku sreće, Povratak, Ne idi , majko, Mina, Samo ona i mnoge druge. Treba napomenuti da je većinu svojih pesama snimio za Jugoton.