Za Vladicu Rajkovića jedina pravedna kazna je smrt, ali je možda doživotna robija bolja, jer nema nade da će ikad izaći. Monstrum će biti živ, ali neće imati život, kaže Danijela Stefanović iz Zaječara, čija je ćerka žrtva monstruma
Ubistvo koje se dogodilo 9. jula 2016. godine, kada je Vladica Rajković (31) silovao i ubio troipogodišnju Anđelinu Stefanović u selu Vratarnica kod Zaječara, ostaće zabeleženo u srpskoj istoriji kao jedan od najmonstruoznijih zločina.
Vladica, koji je bio komšija devojčice, tada je s dečjeg rođendana uzeo za ručicu nevinu devojčicu i odveo je pravo u jezivu smrt.
Odveo je Anđelinu u obližnju šumu, svukao i počeo da je napastvuje. Prilikom silovanja devojčici je rasporio međunožje, tako da su joj ispali unutrašnji organi. Detetovo vrištanje ga je izbezumilo, pa je uzeo kamen i bukvalno joj smrvio glavu. Nakon toga se presvukao i bez trunke emocija vratio na rođendan. Osuđen je u Višem sudu u Zaječaru na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva.
Iskopala bih mu oči
Nakon izricanja presude Danijela Stefanović (37), majka ubijene devojčice, rekla je da je nezadovoljna kaznom:
- Za njega je jedina pravedna kazna smrt! Šta kad izađe? On je mlad, doživeće da ponovo bude na slobodi. Ubiće opet nekoga, on nije čovek, za takve „ljude“ još reč nije izmišljena! Od srca mu želim, iz duše mu želim, da mu svaki dan, svih predstojećih 40 godina, u zatvoru rade isto što je i on mom anđelu. Pokušala sam ja na suđenju da mu priđem, da mu rukama iskopam oči, ali su me stražari sprečili...
Danijela kaže da, od kada nema Anđeline, skoro svaki dan odlazi na njen grob, noću je sanja, ponekad smrskane glave, ponekad kako pruža ručice i trči joj u zagrljaj.
- Čula sam da će za ovakve zveri da bude doživotna robija. I treba! Da nema nade da izađe. Nada je opasna stvar. Kad se nadaš, opet imaš za šta da živiš. Ako zna da nikada neće izaći, neće imati ni razlog da opstane iza rešetaka. Nadam se da će ga to proganjati. Znam da se on nikada neće pokajati za ono šta je učinio mojoj devojčici, takav je to soj, nema u njemu trunke ljudskosti - priča nesrećna majka.
Neka skonča tamo
Iako neosporivo smatra da je za Rajkovića jedina pravedna kazna smrtna presuda, Danijela ipak kaže da će joj lakše biti ako zna da monstrum nikada neće ugledati svoj dom:
- Ako skonča u zatvoru, ako nikad više ne vidi svoju kuću, selo, ne vidi ništa osim zatvorskih zidina - e, to je malo bolje. Tako će da bude živ, a u stvari neće! Biće poluživ, polumrtav, nema veze kako se to kaže. Biće živ, ali neće imati život!
Danijela kaže da ima predlog kako da se postupa s najtežim prestupnicima, koji bi, da imamo takav zakon, bili osuđeni na smrtnu kaznu:
- Čujem da ta zver u zatvoru ide u teretanu! Da spava u toplom, da ima obezbeđenu lekarsku negu, zdravu hranu... Želim da bude drugačije, da mu se ukine teretana, da mu se ne dozvoli gledanje televizora, da nema prava na sport, na telefonski poziv. Želim mu da ceo svoj život gleda u plafon tamnice, a da mu moja Anđelina svaku noć dolazi u san i da ga svaku noć pita njenim tananim glasićem: „Čiko, a zašto si mi to učinio?“
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Privatna arhiva, Printscreen