"Jeli su ništa", priseća se Marina Kulagina priče svoje majke koja je preživela 900 dana opsade Lenjingrada.
Njena majka Valentina Grigorjeva jedina je od osmeoro braće i sestara preživela opsadu. Ostali su umrli od gladi u opkoljenom gradu.
Natalija Hantunceva, kojoj danas ima 86 godina, ima sličnu priču. Bila je devojčica kada su nacisti i finski vojnici okružili njen rodni grad. Otac joj je podlegao umro nakon šest meseci opsade.
"On je radio na univerzitetu i dobijao je dodatne porcije, ali sve je nosio majci i meni", priča Hantunceva. "Još se osećam krivom zbog toga."
U nedelju će biti 75 godina otkako su savezničke snage prekinule blokadu drugog najvećeg ruskog grada, današnjeg Sankt-Peterburga.
"Pothranjenost je bila najveća opasnost", kaže Hantunceva.
"Bombardovanje, granatiranje, bilo je to strašno, ali nikada ništa nije toliko zapretilo mojoj porodici kao glad."
Zimi su namirnice dolazile preko smrznutog jezera
Namirnice su se u grad dostavljale vazdušnim putem i zimi preko smrznutog jezera Ladoge. Taj put, koji se koristio i za evakuaciju civila, zvali su putem života.
"Gladovanje je užasno", rekla je Kulagina. "Nakon opsade u gradu gotovo da nije bilo kućnih ljubimaca."
Ivan Kurila, profesor istorije na sanktpeterburškom univerzitetu, opsadu je opisao kao "jednu od najvećih tragedija čovečanstva u prošlom veku".
"Ljudi su umirali od gladi i bilo je groznih priča o jedenju leševa i kanibalizmu."
Umrlo pola miliona civila
Više od pola miliona civila umrlo je tokom dvoipogodišnje opsade grada.
"Svi su verovali u pobedu. Svi su odbili da je predaju", kaže Kulagina.
Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu izgubio više od 20 miliona stanovnika. Pobeda 1945. trajan je izvor nacionalnog ponosa.
Kurir.rs/ Index.hr
Foto: Printscreen/ Youtube