Predstava "Antigona 1918" Maje Todorović u režiji Milana Neškovića pozdravljena je preksinoć ovacijama publike u SNP u Novom Sadu.
Mladi reditelj i njegova saradnica svoju priču bazirali su na motivima Sofoklove drame "Antigone" koju su smestili na kraj Prvog svetskog rata. Na sceni smo videli pravu porodičnu dramu koja se pretvara u tragediju, jer kada je stradanje porodice u pitanju, ne postoje pobednici i poraženi. Antigonu, ćerku Kreontovog pokojnog prijatelja i saborca i verenicu njegovog sina Hemona, sjajno je odigrala Milica Grujičić, a Kreonta, generala srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Nenad Pećinar.
Igru glumaca na sceni pratili su zanimljivi video-radovi na LCD ekranima, pa smo videli u predstavi i Emira Kusturicu, Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića, ali i zvezde folk muzike.
"Lako je čoveka koji mrzi naterati da mrzi još više", poručuje glavna junakinja, a autori upravo pokazuju kuda nas je ta mržnja i dovela.
Scenografski povezujući zemlju kao osnovni element sa savremenim tehnologijama, dramaturški preplićući delo nastalo pre nove ere sa srpskom istorijom od pre 100 godina, reditelj i pisac uspeli su da približe publici novo viđenje Antigone i dokažu da je antička tragedija aktuelna i primenjiva u svim vremenima.
"Iako bi se i Sofoklova "Antigona" mogla vrlo lako prilagoditi tadašnjoj i današnjoj Srbiji, želeli smo da govorimo direktno o nama - zato to nije Teba, nego Srbija - spajajući na neki način mit i istoriju. Sve u nadi da će se bar neko zamisliti malo duže i više nad istorijom i njenim posledicama nego kad pročita slova i brojke na papiru, da će preispitati sve mržnje koje gaji u sebi i da ćemo svi mi prestati da "pamtimo do četvrtka". Jer dok god je tako, plašim se da ćemo se vrteti ukrug i ponavljati iste greške i do 2918, pa i dalje", poručuje Todorovićeva.
Nakon Novog Sada, Nešković dolazi u Beograd da režira "Nečistu krv" u Narodnom pozorištu.
"Zadržali smo strukturu Sofoklove Antigone, ali se radnja dešava 1918. godine, nakon završetka Prvog svetskog rata. Stradanje koje se dogodilo Srbima u tom ratu može da se poredi samo sa antičkim stradanjem, budući da se u istoriji modernog ratovanja nije dogodilo da rat odnese toliko žrtava u jednom narodu", kaže reditelj Nešković.
Antigona 1918.“ nije priča o ratu. To je priča o onome što se događa posle rata na globalnom nivou, ali se sve prepliće kroz sudbinu jedne proširene porodice.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Damir Dervišagić