Marija Milivojević iz Svrljiga porodila se na minusu, ispred kuće, lekari "za dlaku" spasli bebu. Dete bilo modro i nije disalo, zaplakalo tek posle reanimacije u Domu zdravlja.
Kada sam videla bebu, bila je potpuno modra, nije disala. Uzela sam dete u naručje i govorila: "Izdrži, dušo". Nisam znala ni da li je moj tek rođeni sin uopšte živ. Ubrzo je došao vozač Hitne pomoći i odvezao nas u Dom zdravlja.
Ovako priča Marija Milivojević (25) iz Svrljiga, koja je u ponedeljak rodila Dušana, teškog dva kilograma, i koji je, po svemu sudeći, požurio da dođe na svet. Porođaj je krenuo iznenada, petnaestak dana pre termina, i to na stepeništu u dvorištu ispred kuće, na temperaturi ispod nule. Dečaku je zbog toga život visio o koncu, pa mu je u svrljiškom domu zdravlja hitno urađena reanimacija, nakon čega je dete zaplakalo, a s njim i kompletno osoblje ove zdravstvene ustanove.
Kada je u ponedeljak ujutru osetila jake bolove i kontrakcije, Marija je zgrabila torbu i odmah krenula da ispred kuće sačeka vozilo Hitne pomoći, koju je njen suprug Slađan prethodno pozvao. Međutim, tek što je napravila nekoliko koraka, shvatila je da beba dolazi, sela je na stepenište i porodila se.
"Nisam uspela da siđem, već sam maltene pala na prvi stepenik i tu ostala", kaže Marija.
Trudovi su joj počeli, pa je Slađan imao vremena samo da otrči po ćebe.
"Porodila sam se na ćebetu, sama. Uzela sam bebu i ponavljala: 'Izdrži, dušo'. Vožnja od kuće do Doma zdravlja, koja traje svega nekoliko minuta, meni je izgledala kao večnost", priča suznih očiju Marija.
Nije, kaže, marila za svoj život, ali je brinula hoće li beba ostati živa.Požrtvovanost lekara ulila joj je nadu da će sve biti dobro, a kada je beba posle nekoliko minuta zaplakala, svi su odahnuli.
"Marija je kod nas primljena nešto pre sedam. Beba je bila modra, pupčana vrpca još nije bila presečena. Dežurna doktorka Olja Savić uradila je prijem, podvezala pupčanik, uradila reanimaciju, nakon čega je dete zaplakalo", rekao je direktor Doma zdravlja u Svrljigu Ljutomir Davidović i dodao da su beba i majka, na sreću, dobro.
Davidović kaže da je, ipak, zabrinut, jer su životi i majke i bebe mogli biti ugroženi da je njihov vozač bio na terenu i da nije imao ko da ode po nju.
"Marijin suprug je više puta zvao, ali mi imamo samo jednog vozača u Domu zdravlja, a imali smo dva hitna poziva u isto vreme. U Lalincu je umirao čovek, u Svrljigu se žena porađala. Gde prvo intervenisati? Nakon reanimacije, ženu i bebu je do ikubatora u Nišu vozio naš ložač, što nije po zakonu, ali nije imao ko drugi, jer je vozač morao u Lalinac", objašnjava direktor ove zdravstvene ustanove koji i sam često privatnim vozilom odlazi da ukaže pomoć pacijentima kada je to neophodno.
Vozač Hitne: Pomislio sam da je pala
Vozač Doma zdravlja iz Svrljiga Labud Milijić kaže da ne pamti da ga je neka situacija na terenu više pogodila nego kada je u ponedeljak ujutru na stepenicama u dvorištu zatekao pacijentkinju kako u naručju drži bebu kojoj ni pupčana vrpca još nije presečena.
"Na sreću, žena nije paničila, bila je veoma smirena, pribrana, lepo je sarađivala. Nisam znao o čemu se radi, najpre sam pomislio da je pala. Kada sam prišao, video sam da u rukama ima bebu, koja uopšte nije izgledala dobro. Uneo sam ih u vozilo i za nekoliko minuta smo bili u Domu zdravlja", kaže Labud.
Slađan: Zvaće se Dušan
"Nisam znao šta da radim, ni kako da pomognem. Zvao sam i taksi i Hitnu, pa ko brže stigne. Međutim, moj sin je bio najbrži. Došao je na svet bukvalno za 10 minuta. Imamo sedmogodišnjeg Lazara, a bebu ćemo nazvati Dušan, jer je on duša i borac", rekao nam je Slađan Milivojević.
(Kurir.rs/Večernje novosti)