I dok Evropska centralna banka ulazi u zadnju fazu povlačenja novčanice od 500 evra, malo ko će žaliti za banknotom koja se retko viđala u svakodnevnom životu, ali su je zato obožavali kriminalci.
Osim možda u Nemačkoj, zemlji koja obožava gotovinu. Centralne banke 17 od 19 zemalja evrozone od ponedeljka prestaju da izdaju vredne ljubičaste novčanice. Samo su nemačke i austrijske centralne banke dobile izuzeće do 26. aprila kako bi "osigurale bezbolnu tranziciju", kaže se u saopštenju ECB-a.
Medicinski tehničar Rolf iz nemačkog Marburga kaže da mu je "teško da prihvati" povlačenje najveće novčanice. Taj je 61-godišnjak svoj automobil platio novčanicama od 500 evra. "To što mi je draže da koristim gotovinu kad su velike uplate u pitanju, ne znači da radim nešto mutno", kaže Rolf, ne želeći da otkrije prezime.
Odluka ECB-a da prestane da štampa tu novčanicu znači da će ih sve manje i manje biti u opticaju jer će ih komercijalne banke vraćati svojim centralnim bankama, a one ih menjaju novčanicama manje nominalne vrednosti. Oni koji su svoje madrace napunili petstoticama ne moraju da brinu jer one su i dalje zakonito sredstvo plaćanja. "One se mogu i dalje koristiti, moguće je da se štedi u njima jer će zadržati svoju vrednost", rekla je portparolka ECB-a Eva Tejlor.
Samo 2,3 odsto novčanica u opticaju u evrozoni prošlog meseca bile su petstotice. Ali su zato "binladenke", kako su ih nekada zvali, prednačile u pranju novca, izbegavanju oporezivanja i finansiranju terorizma. Milion evra u novčanicama po 500 teži samo 2,2 kilograma i lagano stane u torbu za laptop. Isti iznos u novčanicama po 100 evra teži šest puta više i zahtevao putni kovčeg. I dok plan da se 500 evra povuče iz opticaja nije izazvao nikakav spor u ostalim zemljama, u Nemačkoj je potaknuo emotivnu raspravu.
Među najvećim protivnicima takve odluke bio je prvi čovjek Bundesbanke Jens Vidman koji tvrdi da to neće mnogo pomoći u borbi protiv kriminala, ali će "naneti štetu poverenju" u jedinstvenu valutu. Kritičari takođe kažu da će povlačenje petstotice bankama otežati i poskupjeti fizičko čuvanje velike količine novca. Kada se stvarao evro, Nemačka je željela novčanicu od 500 eura kao najbliži ekvivalent voljenoj novčanici od 1.000 maraka. Ali čak i u najjačoj evropskoj provredi, gde se privatnost poštuje, a gotovina caruje, petstotica nije češće korišćena nego u drugim zemljama.
Ni u Nemačkoj neće svima nedostajati. "Malo je prevelika za novčanik i teško je rasitniti. U trgovinama neće da je uzmu. Ne treba mi", kaže Suzane Spener, pedesetogodišnjakinja iz Frankfurta. Po podacima Bundesbanke, više od 60 odsto Nemaca najmanje je jednom kupovalo novčanicama od 500 evra. Lusia Basing, vlasnica prodavnice kreveta i madraca u Frankfurtu, kaže da nije neobično da kupci plaćaju tim novčanicama iako je upootreba kartica u porastu. "Ja ih lično ne volim da imam sa sobom i neće mi nedostajati", rekla je i dodala uz osmeh: "Ali uvek sam srećna da primim".
Kurir.rs/Večernji.hr
Foto: Profimedia