LOZNICA - Najmlađi član Departmana za elektronske sisteme Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) je Nikola Rašević iz Loznice, student četvrte godine novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN).
Na ovo mesto stigao je prošlog oktobra, a tamo će ostati do kraja godine i sticati neprocenjivo vredno iskustvo. U okolinu Ženeve došao je zahvaljujući dosadašnjem radu, iskustvu stečenom na fakultetu, a osim odgovora na mnoga pitanja iz prijave, na pet strana opisao je sve projekte na kojima je radio pošto je dosadašnji rad najvažnije merilo za prijem, i dobio šansu da u CERN-u, najvećem centru za istraživanje elementarnih čestica, unapredi znanje i proširi vidike.
"Rad u CERN-u bio mi je velika želja i čim sam saznao da se može prijaviti za odlazak na to mesto, to sam odmah i učinio", kaže Rašević koji je deo šestočlanog tima zaduženog da za rad svih tamošnjih instrumenata obezbeđuje, odnosno nadzire celokupnu elektroniku.
- Angažovan sam na dva projekta i eksperimenta. Najveći akcelerator čestica na svetu nalazi se ovde i pruža najveće mogućnosti, više energije, veći broj sudara čestica po jedinici vremena, jednostavno pomera granice do kojih se nešto može istražiti i još uvek sam fasciniran što sam na ovom mestu o kome sam maštao kao srednjoškolac. Inače, na mestima gde se čestice sudaraju nalaze se senzori koji mere šta se dešava, kakve posledice nastaju, kakve su energije, i slično. Tim u kome radim razvija elektroniku na koju se postavljaju senzori i ugrađuju u detektore - objašnjava Nikola.
Prema njegovim rečima u CERN-u se cene samo rad i uspeh, nije važno odakle ko dolazi, ljudi su izuzetno stručni, puni znanja, ali i spremni na saradnju tako da je rad veoma zanimljiv, okruženje normalno i daje velike mogućnosti čoveku da se usavršava.
Za razliku od Srbije, gde je zbog materijalnih i tehnoloških ograničenja malo mogućnosti da se terorijsko znanje proveri kroz praktičan rad, nego se uglavnom rade simulacije na kompjuterima, tamo je potpuno druga priča. Koristi se sve što je trenutno poslednja tehnologija na svetskom nivou, bez ograničenja.
- U takvim našim uslovima za nas su šansa brojni međunarodni projekti za koje možemo konkurisati. CERN omogućava rad na daljinu, tako da možemo koristiti njihovu opremu, raditi ovde i tamo ići kada je potrebno. Otkako sam saznao da postoji CERN želeo sam da vidim kako to izgleda na licu mesta. Nisam do druge godine FTN ni znao da se može prijaviti za rad u CERN-u, a saznao sam od kolege koji je tamo radio. Inače, potrebna nam je bolja informisanost o mogućnostima koje postoje jer se prošle godine iz Srbije samo sedmoro studenata prijavilo za praksu u CERN-u dok ih je 150 bilo iz Grčke. Ulaganja države i institucija u nauku je sigurno važno, ali je i zalaganje pojedinca. Jednostavno, kod nas čovek mora sam sebi da nalazi priliku uz, naravno, veliki rad i upornost da stremi svom cilju – kaže Lozničanin koji zbog odlaska u CERN neće pauzirati na fakultetu nego će dok tamo radi i dalje pripremati i polagati ispite.
Ovaj mladić namerava posle studija da završi master i doktorske studije u inostranstvu, ali ne i da ostane tamo. Kao neko ko prima državnu stipendiju i nagradu Grada Loznice, od čega je, kako kaže, u Novom Sadu uglavnom živeo, oseća moralnu odgovornost da se vrati u zavičaj i u svojoj zemlji upotrebi stečeno znanje.
- Kao punopravna članica Organizacije Srbija ima mogućnost da koristi sve resurse i iz naše zemlje može se konkurisati za učešće u bilo kom projektu. Nameravam da oformim grupu sa FTN koja bi radila istraživanja u CERN-u, što bi trebalo da doprinese našem tehnološkom razvoju. Moramo shvatiti da ćemo biti poštovani na osnovu znanja koje posedujemo i koje nam niko ne može uzeti, potrebno je zbog toga da se unapređujemo što sveobuhvatnije. Fakultet jeste neophodan, ali je potrebno i u vannastavne aktivnosti i istraživanja uložiti dosta vremena. Treba verovati u sebe, a moj primer govori da je moguće doći i u CERN – kaže Rašević, jedan od skoro 60 Srba u ovom momentu angažovanih u CERN-u.
(Kurir.rs/T.Ilić)