"To kako smo mi došli u Švedsku nije naispravniji način, ali je ako sagledamo sve okolnosti jedini moguć za ljude koji nemaju papire Evropske unije. Iz ove perspektive kako sada živimo, mi se nismo pokajali, ali bilo je teških dana", ovako za "Klik do posla" počinju priču Milica (30) i Stefan (38) Petrović, samo jedan od mnogobrojnih parova koji su svoju sreću potražili u Švedskoj i to u malom gradu Helsingborgu.
Kako ovo dvoje mladih ljudi pričaju, postupak kojim na najlegalniji način možete doći do radne dozvole je komplikovan da se čini kao nemoguća misija.
- Da bi dobio posao u Švedsoj mora da prođe nekoliko krugova. Prvo od momenta objavljivanja oglasa dve nedelje taj oglas važi za Šveđane. Ako se u tom periodu ne javi niko podoban za radno mesto, onda se dve do tri nedelje oglas širi na građane Evropske unije, koji su sledeći u nizu prioritetnih za dobijanje posla. Tek ukoliko nema nikog ni sa tog područja, na red stupamo mi i prijavljivanje u Zavodu za migracije - objašnjava Milica i dodaje da je verovatnoća da na taj način dobije posao gotovo ravna nuli.
Milica je master ekonomije, koja je radila kao šef u jednom restoranu, a Stefan kao komercijalista u drugom. Plate koje su primali uprkos zvučnosti ovih pozicija nisu bile ni pribižne onima za koje su mislili da u udaljenoj zemlji na severu Evrope mogu dobiti.
Njih dvoje su jako želeli da odu baš u Švedsku, pa su pokušali da nađu alternativne načine. Na sreću, imali su prijatelja koji je želeo da im pomogne.
- Prvo je našao poslodavca koji bi želeo da me zaposli, ali pošto protokoli moraju da se ispoštuju, ja sam aplicirala redovnim putem, a poslodavac u jednom salonu lepote je taj koji je smislio neverovatni sklop mojih osobina zbog kojih sam baš ja ta koja zaslužujem posao kod njega, kako ne bi nekog drugog morao da zaposli - kaže Milica i objašnjava kako je svesna da je u pitanju ne baš regularan put, ali je u ovakvim okolnostima jedini moguć.
Milica i Stefan su se spakovali i kolima se zaputili u nepoznato. Tamo ih je dočekao prijatelj, stan i mnogo pitanja, od kojih je najvažnije ono da li je sve ovo bilo vredno.
Međutim. ubrzo su shvatili da je svaki trud u zemlji kao što je Švedska isplativ.
- Plate su u južnom delu Švedske gde mi živimo manje nego na severu, ali je južni deo popularniji od severnog, jer su uslovi za život i rad daleko humaniji prvenstveno zbog klime. Na severu su polarni dani i noći, pa mnogi ljudi koji dolaze sa strane ne žele u takvim uslovima da rade - priča Stefan i ističe da kada se sve sabere i oduzme, život gore i dole u suštini dođe na isto.
Penzija oko 1.300 evra
Petrovići kažu i da je penzija Šveđanima mala bez obzira na to koliko si i na kojoj poziciji radio - obično ne prelazi 1,.300 evra. Zato, kako objašnjavaju, veiki broj ljudi kada ode u penziju odlazi u jedan gradu Španiji, koji se u narodu zove "mala Švedska", tamo provode penzionerske dane, jer je klima blaža, standard niži, pa im je penzija u tom iznosu dovoljna da uživaju.
- Ono što su nama Šveđani i generalno Zapadna Evropa, to je njima Amerika. Velika većina ljudi želi da živi u Americi, a ako nisu u prilici onda se na sve načine trude da žive "američki san" u Švedskoj - navodi Milica i objašnjava da se ponašaju, oblače i govore poput pravih Amrikanaca.
Za dve godine koliko su u ovoj zemlji, kažu, nisu se pokajali, jer se svakim danom sve više isplati živeti u dobro organizovanoj zemlj kao što je Švedska.
- Bilo je teških dana kada smo mislili da odustanemo, ali evo nas, guramo i Švedska to nagrađuje - zaključuju Petrovići.
Kurir.rs/Klik do posla