VIŠE BIH VOLEO DA SAM POGINUO, NEGO ŠTO SAM NJU UPOZNAO: Ispovest oca čijeg je sina Denisa (3) na gnusan način ubila rođena majka (VIDEO)
"Bio sam presrećan kad smo dobili Denisa. Deseto sam dete. Njemu sam želeo srećan život", kaže Rešid Pašić (41), otac dečaka Denisa (3) koga je ubila majka Kjara Rojnić.
Rešid je u zatvoru u Bihaću, gde izdržava dvogodišnju kaznu zbog nekoliko krivičnih dela, između ostalog i napada na ljubavnika svoje tadašnje supruge.
"Pun sam muke, otkad se desila tragedija ne znam ni šta radim ni gde sam. Najviše sam ga na svetu voleo", kaže ogorčen na bezbroj nepravilnosti zbog kojih njegov sin nije bio zaštićen od majke, koja se kasnije pokazala kao njegova krvnica.
Podsetimo, Kjara Rojnić je 23. maja 2017. godine u stanu u Puli, s jednom maloletnicom počinila teško ubistvo.
Devojka mu je stavila jastuk na lice dok mu je Kjara pridržavala noge. Kako je još davao znakove života, Kjara je sela na jastuk. Prvo je lagala da je dete nestalo, ali je brzo priznala zločin. Dobila je 33 godine zatvora.
Rešid kaže da nije nikada posumnjao da bi se njima mogla desiti takva tragedija.
"Rekao sam svojoj majci da bih voleo da sam poginuo pre nego što sam Kjaru upoznao. Da sam znao šta će uraditi, preokrenuo bih zemlju da joj uzmem dete", kaže.
Priča da je Kjaru mnogo voleo. Upoznao ju je u Velikoj Kladuši, gde je živio. Ubrzo se preselila kod njega. Njeni roditelji su se protivili njihovom braku, ali ona je rekla da joj se Rešid sviđa.
Kako se naknadno saznalo, Kjarina porodica je još pre nekoliko godina zatražila za nju psihijatrijsku pomoć. Majka Rita Rojnić ispričala je da je psihičke probleme kod svoje ćerke počela da naslućuje u tinejdžerskom dobu, uglavom zbog učestalog laganja i promiskuitetnog ponašanja.
Kjara je prošla kroz psihičko veštačenje 2011. godine, kojim je utvrđeno da je bolesna, a navedena je i preporuka za njeno smeštanje u ustanove na Rabu ili u Vrapču. Ona je izbegla odlazak na lečenje, a umesto toga uputila se u Bosnu i Hercegovinu.
"Nije se moglo primetiti da je bolesna. Ona je tvrdila da nije", govori Rešid.
Kad su dobili dete, bila je brižna. Onda se 'pokvarila', postala drukčija. Bila je sklona skitnji, imala je druge muškarce, ali sve joj je opraštao iz ljubavi.
Kad je Denis imao dve i po godine Rešid je morao da ode u zatvor na 2 godine i 8 meseci. Zaradio je, kaže, 2500 evra i ostavio joj.
"Nisam hteo da ostane u Bosni dok me nema. Da tu ne skita okolo. Došao sam u kontakt s njenim dedom Ivom u Puli i zamolio ga da ih primi. Mislio sam, ako već i neće biti kod kuće da dete ima ko da pričuva. Seo sam s njom da porazgovaramo i molio je da odu u Pulu, da naše dete spasi. Plakao sam i kukao. Rekao sam joj da sve radi, samo nek' mi čuva dete", priča Rešid.
Ona i Denis su ga i dopratili u zatvor u Bihaću. "Dečak je krenuo za mnom, vikao je 'Tata, nemoj me ostaviti'. Da sam tada znao...", kaže nam sa suzom u oku. Kjara i on su se rastali s poljupcem i zagrljajem. Čuli su se svaki drugi dan.
Rešid se iz zatvora čuo s Kjarinom majkom. Ona je bila zabrinuta zbog i rekla je da bi uzela Denisa k sebi.
Kjarin jedini susret s Centrom za socijalnu rad u Puli bio je zbog pitanja starateljstva nad Denisom nakon razvoda braka koje je ona i dobila.
"Centar je Kjari uzeo prvo dete, trebalo je da uzmu i drugo. Zadnje rešenje koje sam dobio je bilo da su joj dodelili dete, bez mog potpisa i prisustva. Dobio sam samo iznos alimentacije koju joj moram da šaljem", objašnjava.
Dodaje da krivi Centar što nisu dete uzeli majci i stavili ga u dom. Zbog toga je pokrenuo tužbu protiv njih.
Rešid u džepu drži dve Denisove slike. Jedna je potresna slika svog beživotnog deteta nakon obdukcije, a druga na kojoj je nasmejan u njegovom zagrljaju.
Kaže da mu je Kjara nedelju dana pre ubistva obećala da će dovesti dete. Čekao je.
"Prolazili su dani 10., 11., 12... Brojao sam pločice, hteo sam da se ubijem... Tražio sam tablete za smirenje, sanjao strašne snove... Bio sam jako zabrinut. Denis je stradao 19. maja", priseća se.
Njegova majka mu je rekla strašnu vest preko telefona. Policajci su mu odmah pružili pomoć, bili su 24 sata uz njega. Bio je pušten kući na sahranu.
"Najteže mi je zbog njegove strašne boli i što ga je mučila. Sve znam šta je bilo, pročitao sam sudski spis. Noge mi se oduzmu kad odem njemu na grob", kaže.
"Možda je i bolje što sam tokom suđenja bio u zatvoru, ko zna što bih uradio", zaključuje.
"Samo molim Boga da ne pijem, da nemam poroke pa kad izađem da nađem posao, možda odem u Hrvatsku. Samo da budem ispravan", kaže. Pitate me da li je mrzim. Ne mrzim je. Ne. Šta god je Bog dao ja ne mogu da mrzim. Dao Bog da dobije šta je zaslužila", zaključio je.
Kurir.rs/100posto.hr
Foto: Youtube/Printscreen