Samo 20 država je napredovalo na ovoj listi, dok je 16 ostvarilo niže pozicije tokom prethodnih godina
Somalija je najkorumpiranija zemlja na svetu, dok je Danska sa druge strane na poslednjem mestu, pokazalo je najnovije istraživanje o globalnoj korupciji.
Ono što posebno zabrinjava jeste to što je Amerika pala za nekoliko mesta, što je za neke bio crveni alarm, prenosi Dejli Mejl.
Ono što stvara najviše problema u Somaliji je nesigurnost i tekuća nestabilnost, što uveliko ograničava poslovanje. Korumpirani vladini zvaničnici tolerišu ilegalne aktivnosti u zamenu za mito. Nefunkcionalne institucije olakšavaju bezakonje, a odsustvo bilo kakvog regulatornog okvira ometa perspektive ekonomske konkurentnosti.
Poslovanje se zasniva na mrežama pokrovitelja, a čvrsti monopoli dominiraju tržištem. Vladajuća elita je stalno uključena u navodne pronevere javnih sredstava. Pravosuđe u ovoj zemlji je izuzetno korumpirano i podložno je političkom uplitanju, što ga čini neefikasnim. Sudovi su nefunkcionalni i zavisi od lokalnih klanova.
Korupcija je prisutna i policiji, nekažnjivost je rasprostranjena, a vlasti ne mogu da odražvaju efikasnu kontrolu nad policijskim snagama. Kompanije iz Somalije su prinuđene da sarađuju sa nasilnim grupama i da se brane od pretnji.
Stanje u vojsci nije ništa bolje, a lideri su lažirali broj članova vojske kako bi dobili veće finansiranje. Ovde uglavnom funkcionišu porodične i poslovne veze. Godine 1991., državne institucije u Somaliji su doživele potpuni kolaps, a napori da se obnove su bili skromni zbog čestih sukoba i korupcije.
Ekonomiju kotrolišu grupe koje su bliske sa vladajućom elitom, dok tržišna konkurencija ne postoji, prenosi business-anti-corruption.com.
"Transparency International" je u svom istraživanju posebno istakao Mađarsku i SAD u svom indeksu za 2018. godinu, a posebno je zanimljivo da je Amerika izbačena iz prvih 20 na listi.
Trampova Amerika je izgubila četiri boda i prvi put od 2011. godine je napustila prvih 20 mesta gde su zemlje koje su najmanje korumpirane. Što se Mađarske tiče, smatra se da je za to odgovorna njihoa politika koja je skrenula u autokratskom pravcu, tvrde istarživači.
"Pad od četiri boda je crveni alarm za SAD i dolazi u trenutku kada Amerika doživaljava pretnje u svom sistemu provera i ravnoteže, kao i eroziju etičnih normi na najvišim nivoima moći", ističu iz ove organizacije.
"Ako se ovaj trend nastavi to mogao da bude ozbiljan problem u ovoj zemlji, koja je preuzela vodeću ulogu u ovom globalnom pitanju", poručuju istraživači.
Zoe Reiter, koja vrši ove tipove provera za SAD, ističe da je postoji ozbilja zabrinutost u vezi Trampove administracije, ali da je korupcija već godinama veliki problem.
"Sukob interesa nije novi problem, ali je sada ponovo stupio na scenu, kada imate nekoga ko svakodnevno krši norme", ističe ona.
Tramp je simptom, a ne uzrok. Njegova administracija je samo vratila u fokus neke od problema. SAD, Mađarska i Brazil su navedene kao države koje bi trebale da obrate pažnju.
Somalija je ocenjene kao sa ocenom 10 kao zemlja koja je najviše korupirana, a za njom slede Sirija, Južni Sudan, Jemen, Severna Koreja, Sudan, Gvineja Bisao, Ekvatorijalna Gvineja, Avganistan i Libija.
Mnoge od korumpiranih država u regionima gde se ratuje, a ti sukobi su opustošili vladu i izgubili su bilo kakav smisao demokratije.
Indeks percepcije korupcije je pokazao da je više od dve trećine zemalja dobilo ocenu ispod 50, na lestvici gde 100 pokazuje da nema korupcije, dok 0 pokazuje da je korupcija najviše prisutna. U ovom istraživanju se navodi i veza između korupcije i zdrave demokratije.
Zemlje u kojima je razvijena demokratija imaju u proseku 75 poena na indeku korupcije, dok one sa manjim imaju 49. Autokratski režimi imaju u proseku 30 poena.
Američki bodovi su pali sa 75 na 71, Mađarska je pala za osam poena, Turska za devet u poslednjih pet godina.
Tuska država je ocenjena kao delimično slobodna zemlja, a Mađarska je dobila najnižu ocenu za politička prava od pada komunizma 1989. godine.
Većina država sa Balkana su dobile manje od 40 poena, pa je tako Srbija ocenjena sa 39, Bosna i Hercegovina sa 38, Makedonija sa 37, Albanija sa 36. Hrvatska se bolje kotirala i dobila je 48 poena, dok je Slovenija ocenjena sa 60.
Ocene odražavaju i pogoršanje vladavine prava i demokratskih institucija, kao i ubrzano smanjenje prostora za civilno društvo i nezavisne medije, ističu iz ove organizacije.
"Korupcija je u procvatu tamo gde su demokratske osnove slabe, i kao što smo videli u mnogim zemljama, tamo gde nedemokratski i populistički političari mogu da imaju koristi ", poručuje ova organizacija. Danska je dobila ocenu 88, a za njom slede i Novi Zeland, Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Glavnu grupu su upotpunile i Norveška, Holandija, Kanada, Luksemburg, Nemačka i Britanija.
Od 2012. godine samo 20 država je poboljšalo svoje pozicije, uključujući i Argentinu i Obalu Slonovače. Istovremeno je čak 16 država palo na ovoj listi, a među njima su i Australija i Čile. Indeks je rađen zahvaljujući 13 različitih izvora podataka, koji pružaju uvid u korupciju u javnom sektoru.
Kurir.rs/Daily mail
Foto: Shutterstock