Uvode takse na plastične kese

Gubimo 17 miliona dinara jer ne naplaćujemo ovaj namet

BEOGRAD - Konačno odzvonilo kesama.
Iako su na plastične kese bez aditiva uvedene takse od čak 20.000 dinara po toni, u Srbiju se one i dalje uvoze četiri puta više nego biorazgradive kese! Ako se uzme u obzir da je na tržište Srbije uvezeno 836 tona kesa bez aditiva, a samo 206 tona biorazgradivih kesa, može se izračunati da bi samo uz naplaćivanje pomenute takse budžet mogao biti bogatiji za oko 17 miliona dinara! Od 18 preduzeća koja su izveštaje dostavila Agenciji za zaštitu životne sredine, čak 17 njih uvozi kese bez aditiva, a samo pet preduzeća biorazgradive.

- Plastične polietilenske kese se sporije razgrađuju od biorazgradivih, koje se mogu ponovno iskoristiti. Takve kese se brzo razlože u ugljen-dioksid, biomasu i vodu.

Naknada za plastične kese obračunava se prema njihovoj vrsti i sastavu. Obveznici plaćanja naknade su proizvođači i uvoznici plastičnih kesa, a naknada se obračunava prema podacima iz deklaracije o usaglašenosti proizvoda sa zahtevima za stavljanje u promet, izveštaja republičkog inspektora za zaštitu životne sredine, dnevne evidencije o proizvedenim, uvezenim i izvezenim plastičnim kesama i godišnjeg izveštaja o plastičnim kesama stavljenim na tržište - objašnjava za Kurir državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić.

Prema njegovim rečima, Fond za zaštitu životne sredine doneće rešenja i naložiti naplatu takse firmama koje uvoze kese onda kada iz Agencije dobije podatke o količinama stavljenim na tržište.

Podsetimo, uredba o plastičnim kesama kao vrsti zagađivača uvedena je 2010. u Srbiji, gde posluje oko 150 proizvođača kesa i pet prodavaca aditiva za razgradnju kesa. Aditivi se ne proizvode u Srbiji. Kako najavljuju iz Ministarstva, svaka kesa će biti jasno obeležena identifikacionim brojem i datumom proizvodnje.

Bojan Đurić



Jedu ih životinje!

Za razgradnju plastičnih kesa potrebno je između 400 i 1.000 godina!One nisu biorazgradive, već se razlažu na sitnije toksične delove i dovode do kontaminacije zemljišta, vodenih tokova i okeana, i ulaze u lanac ishrane životinja.