Oko 4.500 službenika švedskog Zavoda za zapošljavanje ostalo je bez posla. Zbog budžetskih ušteda i opsežne reforme tržišta rada ugasiće se desetine ispostava širom Švedske.
Državni budžet za 2019. godinu, izglasan u parlamentu sredinom decembra, predvideo je oko 85 miliona evra manje za plate zaposlenih. Odluka o jednom od najvećih istovremenih ukidanja radnih mesta u istoriji Švedske bila je jedina moguća posledica rezova.
U 240 ispostave u celoj Švedskoj zaposleno je oko 13.500 ljudi, što znači da će bez posla ostati trećina. Najviše otpuštanja će biti u provincijskim centrima, a najmanje u velikim gradovima.
Svi sadašnji radnici ostaće na svojim radnim mestima do aprila, odnosno, do kraja pregovora između sindikata i šefova oko otkaznih uslova.
Za razliku od nekih drugih država, koje ni u vreme teške recesije nisu posegnule za masovnim otpuštanjima državnih i javnih službenika, švedski političari ni sad se nisu ustručavali od sličnih poteza, ma kako oni nepopularni bili.
Zanimljivo je da desničarske stranke stoje iza ovog nacrta budžeta, ali nezadovoljstvo trenutnom funkcijom Zavoda za zapošljavanje uglavnom deli i vladajuća koalicija levog centra.
Reforme će ići u smeru digitalizacije i povlačenja Zavoda kao aktivnog aktera u zapošljavanju. Komunikacija s nezaposlenima ubuduće će se voditi preko Skajpa, što znači da sagovornici mogu biti udaljeni i stotinama kilometara.
Veću ulogu na tržištu rada trebalo bi da dobiju privatne firme, a Zavod bi zadržao kontrolnu funkciju.
Stopa nezaposlenosti u Švedskoj trenutno je oko 6 odsto, s naglaskom na to da su razlike u odnosu na poreklo velike. Među građanima rođenim u Švedskoj nezaposlenost je samo 3,6 odsto (dakle, rade svi koji žele da rade), dok je kod stranaca čak 19,9.
Sve ukazuje na to da će Švedska uskoro slediti norveški primer i krenuti putem spajanja Zavoda za zapošljavanje, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Poreske uprave u jednu ustanovu.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Profimedia