Lingvista i pisac Pavle Ćosić i njegova izdavačka kuća "Kornet" u saradnji sa "Prometejom" objavio je nedavno novo izdanje "Rečnika sinonima". O njemu, ali i svakodnevnim problemima u jeziku i pravopisu govori za Kurir.
Godine 2008. objavili ste "Rečnik sinonima" s grupom saradnika. Šta nam donosi novo izdanje?
Za ovih deset godina skoro neprekidno se radilo na poboljšavanju prvog izdanja. Ono ima popriličan broj grešaka i propusta jer smo bili pritisnuti rokovima, a imali smo i niz pehova koji su se desili prilikom pripreme za štampu. Korisnici su svojim predlozima najviše pomagali da se ovaj rečnik dopuni i ispravi. Slali su svoje sugestije i izmene. Među njima je bilo najviše prevodilaca i lektora. Ipak, najveća novina ovog izdanja jeste u tome što sadrži registar pomoću kog možete naći sve reči i izraze koji se nalaze u rečniku, čime je mnogo olakšano njegovo korišćenje. Za razliku od prvog izdanja, koje je najviše bilo namenjeno stručnjacima, ovim mogu da se koriste svi, bez ikakvog prethodno stečenog lingvističkog i leksičkog znanja.
Koje su to reči za koje Srbi imaju najviše sinonima?
Kao i u većini drugih jezika, sinonimska gnezda najviše se grupišu oko prideva i imenica s negativnom konotacijom. Tako, recimo, za glupana imamo oko 70 sinonima, dok za pametnog čoveka praktično nemamo nijednu reč, ako ne računamo neke familijarne i žargonske izraze. Ovo nije nikakav paradoks, samo je zanimljiv podatak. Ipak, ono gde je ovaj rečnik od najveće koristi jesu one reči koje koristimo svakodnevno, a koje imaju po nekoliko sinonima. Iako mi kojima je srpski maternji jezik sve te reči vrlo dobro poznajemo, nemamo naviku da ih koristimo. Tad u pomoć priskače ovaj rečnik da se tih reči podsetimo i zamenimo one koje nam prve padaju na pamet.
Šta mislite o tome što portali i televizije nemaju lektore?
Kao što to obično biva, kad nastupi kriza, prvo se zbog štednje žrtvuje jezik. Portali su dovedeni do mnogo niskog nivoa. Neki od njih praktično su nečitljivi koliko su puni grešaka, ali ne samo jezičkih nego svih vrsta, pa i logičkih, jer kad prvo krenete da sakatite jezik, normalna posledica toga je da se čitav sistem urušava. Tako smo danas došli do apsurdne situacije da zvanični portali u kojima rade profesionalci budu nepismeniji i besmisleniji od grupa na društvenim mrežama u kojima komuniciraju ljudi kojima ni novinarstvo ni jezik nisu struka.
Da li se u rečniku našlo mesta i za starlete, influenserke i fešn blogerke?
Ovaj rečnik koncepcijski ne beži ni od kakvih reči koje su postale deo srpskog jezika, bez obzira na koji način. Dakle, rečnik sadrži i dijalektizme i žargonizme i vulgarizme, pa tako i strane reči. Pomenutih reči nema iz prostog razloga što nemaju sinonime. Da ih imaju, verovatno ne bi bilo potrebe ni da postanu deo našeg jezika. Starleta, doduše, ne spada u novije anglicizme jer je u upotrebi najmanje pola veka, ali je, svejedno, nema u rečniku, što je možda i propust jer bi se za starletu možda i pronašao neki sinonim. Na primer, animir-dama.
Da li treba uraditi korenitu reviziju pravopisa?
Da. Pravopis nam se već dugo nalazi u priličnom haosu. Ne samo zbog toga što ne prati dovoljno savremeni jezik nego i zato što je prepun grešaka i nedoslednosti. Norma bi trebalo da bude stvar dogovora, konvencije, a mi se nalazimo u situaciji da na njoj radi zapravo samo jedan čovek. Uz to, iz godine u godinu se doštampavaju nova izdanja u koja se ne unose ni elementarne ispravke. Takođe, koncepcijski je zvanični pravopis prilično zastareo i nefunkcionalan.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Privatna arhiva