SRBIN IZ SRCA VENECUELANSKOG HAOSA OTKRIVA: Inflacija je kao kod nas devedesetih! Svi vole SARMU, GIBANICU I VANILICE! Dezodorans, sapun i toalet papir je NEMOGUĆE PLATITI!
Situacija u Venecueli je iz dana u dan sve lošija, a usred svega toga živi mali broj Srba ili potomaka srpskih imigranata. Kako žive, koga podržavaju i strahuju li za svoju budućnost?
Sumanuta inflacija, priče o potencijalnom građanskom ratu, mitinzi, kontramitinzi, dva predsednika i svet koji je, kako izgleda, odavno zauzeo strane.
Usred venecuelanske bure živi mali broj Srba i nešto više onih koji imaju srpsko poreklo.
Koliko tačno, ne zna se, ali jedan od njih je Aleksander Martinez - Solunac.
"Iz dana u dan je sve teže i teže", kaže Martinez Solunac za BBC na srpskom.
"Inflacija je tolika da ne možemo da kupujemo osnovne namirnice, a desi se da, na primer, sir tri puta u toku dana menja cenu", dodaje on i sigurno mnogima u Srbiji vraća slike iz devedesetih.
Ima 47 godina, srpski ne govori, a živi u gradu Marakaju u saveznoj državi Aragva, na severu Venecuele.
Kako kaže, dok je bilo novca pravio je cerveza Balkanica - balkansko pivo.
Na etiketi je bio dvoglavi orao uz dve krigle i natpis "Samo nas sloga spasava", ali toga više nema. Barem na neko vreme.
"Potrebno je oko 300 dolara mesečno za život, a plata koju daje država je oko sedam dolara", ističe on.
Zemlju koja zvanično ima najveće rezerve nafte na svetu već godinama muči mnogo toga, a verovatno najviše - inflacija.
"Tako često menjaju valute da je teško objasniti, ali uklonili su nule da bi izbegli takve cifre", kaže Martinez Solunac, ističući da na protestima građani bacaju novac.
"Baš su u subotu su bile demonstracije protiv Madura, a neke devojke su novčanice male vrednosti bacale kao konfete na žurci".
Kako navodi, dezodorans, sapun i toalet papir je "nemoguće platiti".
"Što je još gore, prodavnice su pune imitacija tih proizvoda iz Azije i Turske, koje su preskupe, a u isto vreme vrlo lošeg kvaliteta i možda čak opasne".
Lekova nema, kaže Martinez Solunac, ističući da se "sve postiže i završava preko crnog tržišta ili onih koji mogu da dođu do dolara i evra".
Porodica
"Moj deda je iz Lapova, umro je 1991. godine, a baka je iz Strmena u Hrvatskoj", počinje Martinez Solunac priču o porodici i njihovom putu u Latinsku Ameriku.
"Ona je još živa, ima skoro 91 godinu, ali nema nikoga - sve je izgubila od ruku ustaša, a roditelji su joj ubijeni u Jasenovcu".
Dragoslav Solunac i Stoja Drakulić su preživeli logor i prinudni rad, a već 1947. godine, u izbegličkom kampu u nemačkom Rozenhajmu, rođena je njegova majka Dušanka.
"Iste godine su baba i deda došli u Venecuelu".
Kako navodi, porodica sa očeve strane je poreklom sa Kanarskih ostrva, a majka mu je umrla 2010. godine od raka.
"Ja sam jedini u porodici koji je prikupio sve njihove priče".
"Nikada nisam bio u Evropi, a sada ne mogu to sebi da priuštim", navodi.
Solunac slavi i slavu.
"O, da. Spremam i srpsku hranu, baba me naučila - punjene paprike, sarmu, gibanicu...
"Svi moji prijatelji vole sarmu i gibanicu", odgovara Martinez Solunac.
"I babine čuvene vanilice i palačinke...
"Uh, sad sam gladan".
A koliko je Srba u Venecueli?
"Nema mnogo... Imamo dve crkve, jednu u Karakasu, prestonici Venecuele i jednu u mom gradu Marakaju", ističe Martinez Solunac.
Kurir.rs/ BBC na srpskom
Foto: EPA