PARIZ - Francuski predsednik Emanuel Makron pre samo godinu dana važio je za novog lidera Evrope, a sada sve je usamljeniji među liderima Evropske unije.
Predstojeći izbori za Evropski parlament zakazani za 26. maj odrediće njegovu sudbinu. Makron je na unutrašnjem planu već nedeljama suočen s protestima "žutih prsluka", dok je u inostranstvu krenuo u rat protiv Rima, Berlina i Budimpešte.
Užasan predsednik
Povećanje minimalne plate, ukidanje poreza na prekovremeni rad i poreske olakšice pod pritiskom "žutih prsluka" nisu popravili Makronov imidž u javnosti, pa je njegova popularnost danas tek na 35 odsto. Uz to, Makronova proevropska politika je u defanzivi na nivou EU, gde sve veći primat uoči majskih izbora preuzimaju populističke desničarske stranke.
Francuska je u četvrtak povukla ambasadora iz Rima, što je prvi put još od završetka Drugog svetskog rata. Povod je bilo to što su visoki zvaničnici italijanske vlade dali podršku "žutim prslucima". Prvo je prošlog meseca Mateo Salvini, ministar unutrašnjih poslova Italije, izjavio da je Makron "užasan predsednik koji mnogo priča i ništa ne radi, zbog čega Francuzi zaslužuju drugog šefa države". Kap koja je prelila čašu i dovela do povlačenja ambasadora bila je odluka Luiđija di Maja, vicepremijera Italije, da poseti Pariz i sastane se s liderima"žutih prsluka", poručujući da "s Alpa duva vetar promena".
U jeku protesta u Parizu, Makron je otvorio novi front, i to na istoku - u Berlinu. Iako osovina Pariz-Berlin decenijama već upravlja Evropom, početak izgradnje gasovoda "Severni tok 2" uneo je razdor među saveznike. Makron je otkazao posetu Minhenu, gde je trebalo da prisustvuje konferenciji o bezbednosti, a Francuska je pretila uskraćivanjem podrške izgradnji gasovoda vrednog 11 milijardi dolara.
Gasovod "Severni tok 2"
Cilj izgradnje gasovoda jeste plan Rusije da zaobiđe tranzit preko nepredvidljive Ukrajine i direktno isporučuje gas Nemačkoj, svom najvećem ekonomskom partneru (50 milijardi dolara, vrednost trgovine dve zemlje u 2017. godini). U poslednji čas postignuti kompromis u Savetu Evrope o gasovodu nije zasenio pukotinu u odnosima Makrona i Angele Merkel, koja na kraju poslednjeg mandata po svaku cenu želi da ostavi sređenu energetsku situaciju u državi.